Уочи Крстовдана у Хиландару се традиционално бере грожђе са лозе Светог Симеона Мироточивог, да би на празник и светац Крстовдан после молитве на литургији било благосиљано.
Игуман на крају службе дијели свима ове плодове.
Крстовдан је једини дан у години када могу сви који су у Хиландару да једу овог чудотворно грожђе. Већ после празничне трпезе, грожђе се односи на сушење како би се до наредне бербе дијелило само онима којима је потребно због порода.
Симеоновој лози се приписује и чудотворна моћ. Много је свједочења да је супружницима који не могу да имају дјеце, а који су чврсто вјеровали, даровала пород. Најпознатији такав случај збио се у 16. вијеку када је солунски паша, благодарећи овом грожђу, добио наследника.
У знак захвалности, он је 1582. године поклонио Хиландару велико имање ван граница Свете Горе, звано Каково, с којег манастиру и данас пристижу највећи приноси. Чак је и свог сина послао да буде монах у Хиландару, али су га Хиландарци одговорили од тога видјевши да му није мило.
Свакоме ко затражи, Хиландарци дају ово грожђе са упутством за употребу. Симеонову лозу Светогорци сматрају једним од своја три највећа чуда и вјерују да ће наступити крај времена када она буде увенула.
(Дан)
