Луције Енеј Сенека: „Онај ко је храбар он је слободан.“

Луције Енеј Сенека, римски филозоф, представник стоичког правца, књижевник.

Сврха ове слике није сећање на неки период који је давно иза нас већ представља смерницу за наше дане и јасан избор који свако мора да направи, а простора за неутралност и „несврставање“ нема. Главна подела не иде по линији вештачке поларизације „ваксери“ против „антиваксера“ (коју форсирају медији, политичари и лекари на платном списку фармакомафије и фармацеутске индустрије), већ противници „здравствене сегрегације“ становништва и њени ватрени (плаћени и замлаћени) поборници. Врхунац овог парадокса јесте извртање устаљене норме да „свако је здрав док се не докаже супротно“ у „свако је болестан/заражен док (нам) не докаже супротно“. А сврха је управо то, стварање вештачке поделе да би се избегло фокусирање на праву поделу; оних 0,1 (можда чак и 0,01%) најбогатијих и најутицајнијих људи на свету, против свих осталих, били вакцинисани или не, имали „ковид аусвајс“ или не, „послушни“ или не.

Јер ако је трагично искуство тоталитаризама у 20. веку могло нешто да нас научи јесте да кад једном крене ерозија елементарних слобода и отварање „сезоне лова“ на једну проказану групу људи, стајања нема до краја и нико није сигуран, јер се већ сутра може наћи на црној листи и од прогонитеља постати прогоњени.

А ми, драги моји, хоћемо ли бити ови људи са подигнутом руком или овај Човек (намерно велико слово) у средини? Истина, њему је можда било теже у датом моменту, а ко је дугорочно био у праву и био на „правој страни историје“? Није довољно позивати се на нашу славну прошлост, херојство и хероје…а живети кукавно и у непрестаном страху за сопствени живот. Ако не живимо као наши преци, немамо право да се позивамо на њих.