Данас народ српски стоји између две ватре: једне спољашње, која пржи тело и земљу, и друге унутрашње, која пржи душу. У времену када се вера претвара у декор, а молитва у навику, Господ нам у календару сусреће два сведока – Светог Луку, апостола светлости и разума, и Светог Петра Цетињског, пастира који је бранио веру као живот.
Лука -лекар духа
Свети Лука је био човек образован, лекар, истраживач, сведок Христовог човекољубља. Он нас учи да се вера не боји знања, већ га просвећује. Данас, када многи у Србији траже утеху у магли “нових учења”, “енергија” и “духовности без Бога”, Лука нас враћа суштини: да је истинска наука – познање Творца, а не бежање од Њега.
Он је показао да је душа болесна кад изгуби истину, и да се лечи љубављу, не логиком. У времену када нам медији нуде страх као вест, Лука нас учи да се душа лечи — вером, смирењем и добрим делом.
Петар – стуб вере и народне душе
Свети Петар Цетињски био је отац, војвода и исповедник. Он је у себи носио оно што је српски народ изгубио – страх Божји, а не страх од људи. Док су га други молили за мир, он је молио Бога за милост над својим непријатељима.
Његова реч је била закон, али не по сили, него по благодати. У времену кад се хришћанство мери “популарношћу”, Петар нас подсећа да вера није политика, него крст који се носи без гласа жала.
Данашњи Србин мора поново да научи да се брани — не мржњом, него светошћу. Петар Цетињски није бранио земљу само мачем, него молитвом, постом, правдом и покајањем. Он нас подсећа да народ који не поштује своје свеце, неће имати ни отаџбину, ни будућност.
Два свеца – један лекар, један војник – стоје као два стуба српске душе. Лука нас учи да мислимо чисто, Петар да живимо храбро. Један лечи душу, други брани тело народа. А обојица нас позивају да повратимо меру: да се вера врати у срце, а срце у завет.
Без Лукиног мирног пера – изгубићемо истину.
Без Петровог непоколебљивог става — изгубићемо част.
Свети Лука и Свети Петар стоје на граници векова као два знака опомене:
Један каже: “Лечи!” – јер је народ болестан од страха, подела и туге.
Други каже: “Стражи!” – јер је вера изложена подсмеху и продаји.
Нека се у срцу сваког Србина споје ове две речи –лечи и стражи.
Јер само онај ко уме да лечи себе и брани ближњег, може и своју земљу да назове светом.
