Девет година након што су његови комунисти побиједили у Kинеском грађанском рату 1949. и преузели власт у земљи, Мао је покренуо револуционарни друштвено-економски програм назван „Велики корак напријед“. Покушао је индустријализирати Kину по узору на Совјетски Савез, али брзо је схватио да сиромашној земљи недостају средства да уопће започне индустријализацију. План је био да пољопривредници сију и убиру оно што им се нареди одозго те да држава контролише сву производњу.
Приликом посјете једном селу 1955. године Мао је спазио врапца који кљуца рижу. Прогласио је врапца птицом која је штетна за кинеску пољопривреду. Та једна изјава била је довољан сигнал да Kинеска комунистичка партија прогласи рат врапцима и мобилише цијелу земљу како би истријебила ову дражесну птицу, коју је партија прозвала „јавном животињом капитализма“.
Милиони кинеских сељака, творничких радника, ученика, чиновника и војника били су мобилисани за овај рат против класног непријатеља у који су кренули врло озбиљно, организовани у групе које су ловиле врапце, наоружани пушкама и праћкама, али и другим средствима. Једна од нашироко кориштених метода била је бубњање, викање и лупање лонцима и тавама око дрвећа на којем су се врапци одмарали. Kако су се због буке бојали слетјети натраг на стабла, врапци би летјели уоколо све док не би пали мртви од исцрпљености.
Једна епизода из ове кампање била је посебно надреална: врапци у Пекингу су се, према извјештајима из тог доба, у једном тренутку пред прогоном почели склањати у вртове страних амбасада, гђе су били ван дохвата ревних комунистичких ударника.
Тако су, међу осталим, навалили у амбасаду братске, социјалистичке Пољске. Не зна се јесу ли тамо затражили политички азил, али се зна да су кинеске власти затражиле приступ амбасади како би их побиле, но пољски амбасадор им је одбио дозволити улаз. Умјесто тога, ловци на врапце су окружили врт амбасаде и бубњали пуна два дана, док врапци нису угинули од исцрпљености. Вјерује се да су убијене стотине милиона птица и да је врабац у Kини био пред изумирањем.
Ипак, Партији се њен обрачун с „капиталистичким“ врапцима брзо обио о главу. Навала скакаваца сљедеће сезоне нанијела далеко већу штету усјевима од врабаца.
Звучи невјеројатно, али кинески дужносници нису узели у обзир да врапци, осим што једу жито, једу и кукце. А како су врапци били избачени из игре, популација скакаваца и других кукаца се намножила преко сваке мјере и почела таманити усјеве.
Мао је 1960. схватио своју погрешку и позвао на прекид рата против врабаца, али штета је већ била направљена. Урод житарица у већини руралних дијелова земље драматично се смањио, па је избила велика глад. Људима је понестало хране и милиони су гладовали. Kинеска влада је службено објавила да је умрло 15 милиона људи. Међутим, неки стручњаци процјењују да се број умрлих заправо кретао између 45 и 78 милиона.
Маов режим је на крају био присиљен увести 250 хиљада врабаца из Совјетског Савеза како би обновио готово истрјебљењу домаћу популацију ове птице.
Kинески комунистички лидер Мао Цедунг умро је 9. септембра 1976. године. Датум 9.9. није потпуно случајно испао датумом Маове смрти. Наиме, он је био на апаратима за одржавање живота и тог је дана одлучено да га се скине с њих, јер је датум 9.9. био јако прикладан као у народу лако запамтљиви датум вођине смрти.
