Није ријетка појава да недемократски покрети злоупотребљавају историјско памћење и значајне личности из националне историје. Као што су нацисти злоупотребљавали Ничеа и Вагнера (упрегнувши њихова дјела у идејне основе своје тоталитарне идеологије), као што су југословенски комунисти злоупотребљавали Његоша (игноришући његово владичанско и хришћанско одређење, извитоперујући истину о његовом свјетоназору, културним и духовним утемељењима и покушавајући да га прогласе претечом „пролетерске мисли“), тако се сада, под велом „борбе за демократију“, одвија крајње дегутантни покушај НД Вијести да завјет Митрополита Амфилохија, и његове свима познате мисли и запажања, исјецкају и уклопе у њихов, одавно познати, антицрквени наратив.
Умочивши перо у жуч своје перфидне политичке агенде, колумниста, виспрен по мјери Вијести, извукао је митрополитове изјаве из њиховог стварног контекста и покушао их смјестити у своју збркану и свагда манипулативну колумну. Не вриједи трошити ријечи на тако неаутентичан ентитет какав је НД Вијести, нити се желимо упуштати у анатомију једног таблоидног неморала, јер је свака колумна вајног аутора само нова цртица на колективном портрету његове медијске куће која упорно и изнова доказује да су њени зидови везани србофобијом.
Желимо, међутим, упозорити свеколику црногорску јавност да уредничка политика НД Вијести, односно њихово настојање да извитопере истину, никако не упућује на „објективност“, „демократичност“ и „истинољубивост“ — њихове самопроглашене вриједности — него најприје на недемократске, манипулативне, прецизно срачунате, тоталитарне претензије овог „независног дневника“.
Ако „Вијести“ не презају од гнусне злоупотребе ријечи оног митрополита кога су годинама, у континуитету, свакодневно нападали најбестијалнијим текстовима, ако сасвим бесрамно и некоректно покушавају митрополиту придати, по њиховим калупима, позитивну вриједност само да би обликовали манипулативни мозаик у коме су митрополит и „Православна црква у Црној Гори“ на једној страни, а остале владике и Српска православна Црква на сасвим другој, те унијели сјеме раздора и ставили себе у позицију свеобухватног чувара и тумача „Амфилохијевог насљеђа“ — онда се мора рећи да једна тако запањујућа улога коју „Вијести“ себи додјељују израња из сфере тоталитаризма, што нас приморава да у име демократских вриједности једног цивилизованог друштва позовемо на бојкот „Вијести“ све наше пратиоце, јер медиј, који покушава да креира политичку елиту, да утиче на устројство Цркве, и да, својим пакосним интервенцијама, продре у сваку сферу људског живота не заслужује да буде праћен. 
