И ове јесени у Подгорици се одржао традиционални комитски скуп у Бемакс Арени под називом „Седми интернационални сајам књига“, који већ годинама служи као платформа за афирмацију антисрпског становишта као темеља и предуслова „културе“. Овакав концепт привлачи стога традиционално квазиинтелектуалце, пропале писце и екстремисте, не само из Црне Горе, већ из цијелог региона, чија је заједничка особина по правилу управо само антисрпска загриженост.
„Сајам“ се финансира највише путем „коверти“, будући да је и основан од стране бившег градоначелника Подгорице коме је Коверта постао надимак, а нико још увијек не зна колико овај идеолошки скуп кошта грађане Подгорице. Ове године, будући да је предизборна кампања за Подгоричке изборе почела давно, програм је осмишљен са посебном пажњом, уз јасну намјеру да се скуп прикаже као не толико екстреман колико је био у претходним сазивима (Што би требало да уз још неколико адаптираних паркова и бициклистичких стаза одобровољи српско гласачко тијело у Подгорици?). Тако, главни говорници ове године нису били само типови попут Аднана Чиргића, Новака Килибарде, Андреја Николаидиса и неколико редовних анонимуса, а главна тема (званично) ипак није била српска окупација (иако је то заправо увијек главна тема), па је чак неколико излагача и говорника дошло из Србије.
Ипак, ово је позитивна вијест само ако сметнемо са ума да и у Србији итекако постоји снажна антисрпска струја ткз. Друге Србије, која је у претходних годину дана, или барем њен најекстремнији „десни“ дио, постао нарочито близак са екстремним дукљанским струјама у Црној Гори. Идентична мржња према Српској Православној Цркви која се најбоље могла видјети при извјештавању дукљанских и другосрбијанских медија, и скарадним изјавама другосрбијанских интелектуалаца, приликом устоличења на Цетињу 5. септембра, била је мотив за развој и унапређење сарадње.
Тако је већ првог дана овог сајма њемачки новинар Михаел Мартенс промовисао своју скандалозну књигу: „У пожару светова: Иво Андрић – један европски живот“, у којој је, како је то најкраће објаснио наш академик и предсједник задужбине Ива Андрића Миро Вуксановић, Мартенс покушао да „погуби од себе бољега“, клевећући великог Нобеловца. Јасно је да је оваква реакција цјелокупне српске интелектуалне елите на Мартенсову књигу аутора аутоматски квалификовала да отвори сајам. Изгледа да је једино што је код овог сајма интернационално -антисрпство. Главни гост другог дана сајма био је редитељ Златко Павковић, чије последње остварење „Сребреница. Кад ми мртви устанемо“ такође представља аутоматску квалификацију за гостовање. Ипак, поред овог низа „пробраних“ гостију који се у наредним данима наставио, данас читамо вијест да су се Удружење Црногораца Србије „Крсташ“ из Ловћенца и „Црногорски идентитет“ са Цетиња повукли са сајма у знак протеста због представљања књиге социолога Јова Бакића, који ваљда није довољно „десно“ на мапи Друге Србије?
Било како било, очигледно је да ће регионална антисрпска културна сарадња све више јачати, а оно што је на нама јесте да игноришемо овакве „квази-културне“ манифестације, и радимо на култуном увезивању нашег народа без обзира на границе, будући да је и непријатељ – „интернационалан“.
