Пластичне кесе су проглашене за главног непријатеља човечанства, а еколози за спасиоце планете. Реч је о једној апокалиптичној тврдњи која је најобичнији спин на који је насело цело човечанство и субверзивној активности која бранећи природу од крупног капитала заправо ради у интересу крупног капитала. Може се чинити да кесе и еколози нису актелно друштвено питање. То је заблуда. У причи о кесама скривена је цела истина о погрешним намерама еколога и погрешној перцепцији њиховог деловања. Еколози се, уз помоћ медија представљају као противници моћи. Међутим, моћ је њихов покретач. Финансијер. Скривени мотив. И једина суштина њиховог деловања.
У епицентру еколошке преваре налази се спин. Спинови успевају захваљујући потреби новинарства као професије да непрестано трага за ексклузивним, посебним вестима и склоности људи да конзумирају сензационалне информације. Спинови почивају на вероватноћама које је тешко проверити и садрже четири елемента: бројивост, мерљивост, људе у фокусу и драматизацију. Та четири јахача пропагандне апокалипсе представљају стуб кампање пуне шокантних, забрињавајућих, логичних, али непроверљивих информација. Довољно је навести само неке податке које су објавили најутицајнији светски медији. Широм света се сваког тренутка користи милион пластичних кеса! У Европској унији се годишње произведе 3,4 милиона тона пластичних врећа што одговара тежини више од два милиона аутомобила! Чак 80 посто морског отпада је од пластике!!! Пластични отпад је пошаст модерног доба коју једино можемо зауставити уколико се окренемо еколошки прихватљивим заменама.
Ове информације шире медији и невладине организације које се баве екологијом. И тако учествују у једној великој превари, која омогућава да се производња непотребних роба непрестано повећава и да се некажњено исцрпљују и троше ресурси природе. Сваког дана у свету се произведе више стотина милиона комада паметних телефона. Више милиона рачунара. Таблета. Блу-тут слушалица. Kонзола за видео игрице. Више стотина хиљада аутомобила. Одеће. Обуће. И разних других мрачних предмета жудње који за годину, или две, највише пет постају потпуно непотребни. Сувишни. Излишни.
Међутим, пошто људи суд о свету који их окружује доносе на основу информација које добијају преко средстава за масовну комуникацију, индустрија која производи непотребне ствари остаје невидљива, јер се цело човечанство бави крајњом последицом. Kесом у коју се пакује најновији телефон, а не телефоном због ког је уништено много природних ресурса, и који животну средину загађује више од кеса. Дакле, срж проблема остаје скривена у разлици између чињеница и начина на који су представаљене, тврдио је још почетком 20 века Волтер Липман.
Kрупни капитал, а то су власници финансијских институција и индустрије имају моћ да пројектују приказ стварности који им највише одговара. Данијел Борстин, је рекао да информисање у савременом свету није спонтано већ је уобличено по нечијој вољи.
– Онај ко пласира одређене вести, пита се пре свега да ли ће успети да постигне жељени публицитет.
Информативни спектали, сензационалне вести су вештачке творевине које преузимају функцију стварних вести, како би изазвале посебну пажњу публике. Тако се пажња јавности усмерава на посебне аспекте, који не морају бити најважнији. Често је то споредна, и неважна ствар, која се напумпава до нивоа судбоносне вести – рекао је Борстин.
Пластичне кесе, које сам на почетку текста узео као најочигледнији пример преваре која нам се дешава испред носа, а да тога уопште нисмо свесни, су доказ да све на свету дешава у интересу моћи. А еколошки покрети су, ма колико то необично звучало, највећи заштитници индустрије. Највећи агенти утицаја крупног капитала. Њихова борба је представа. Симулакрум. Фатаморгана. Они се боре за заштиту природе да би све остало како јесте. Да би власници фабрика и даље наставили да гомилају своје богатство а да обични људи своје време губе у борби с ветрењачама пластичних кеса.
ЕKОЛОЗИ СЕ, УЗ ПОМОЋ МЕДИЈА ПРЕДСТАВЉАЈУ KАО ПРОТИВНИЦИ МОЋИ. МЕЂУТИМ, МОЋ ЈЕ ЊИХОВ ПОKРЕТАЧ. ФИНАНСИЈЕР. СKРИВЕНИ МОТИВ. И ЈЕДИНА СУШТИНА ЊИХОВОГ ДЕЛОВАЊА
Највеће маркетиншке преваре у корист крупног капитала у јавност су прогурали еколози. Борци за планету. Узмимо као пример летње и зимско померање сата, које није уведено ради бриге о људима и природи. Посреди је била заштита интереса власника великих индустријских концерна који нису желели да плаћају 100 одсто скупљи ноћни рад. Међутим, услед неприродног ритма, радници су почели да се разболевају, да имају психосоматске тегобе, па су послодавци схватили да им не исплати да плаћају скупа боловања и лечења, и зато ће у већини западних држава игра с временом бити укинута.
Још очигледнији је пример вожња под светлима преко дана, која је уведена због веће безбедности возача. За ову превару се зна који су нафтни и аутомобилиски концерни платили Рендон групу да им осмисли велики спин који ће довести до веће потршње бензина, чешће замене акумулатора и сијалица. На глобалном плану.
Заштита природе је само парола. Средство за зараду. Пре неколико дана једна политичка партија са три члана, упозорила је Новосађане на ноторну, дакле општепознату чињеницу да се градска депонија налази на само шест километара од центра града. Али су пропустили да кажу да се депонија на том месу налази већ 40 година, и да су оснивачи њихове странке од 1996. више пута владали Новим Садом и нису се бавили проблемом депоније и здрављем Новосађана.
Подсетимо се, спин у својој суштини садржи бројивост и људе у фокусу. На истом принципу обмане, засновано је и једно непоуздано истраживање јавног мењења, у ком су испитаници животну средину детектовали као главни проблем, и кључ бављења политиком.
Грађанин покорни треба да се запита шта стоји иза толике поплаве еколошких покрета? И лажних истраживања? Шта су њихови циљеви, намере и шта су крајњи домети и разулатати њихових активности? Свако ко одвоји целих 15 минута за аналитику ове врсте шокираће се закључком да борци за екологију само фиктивно брину о добробити обичних људи. Њихов епицентар је заштита интереса моћника!
Аутор је стручњак за комуникације и односе с јавношћу
