Пише: Новинарка и књижевница Мирјана Бобић Мојсиловић
У свету огрезлом у идолопоклонству материје, реч луксуз постала је нека врста овоземаљског симболичког раја коме теже стотине милиона људи диљем земаљске кугле, а који су узајмно повезани друштвеним мрежама. Царство материје, оличено у њеном епохалном нарцизму, најбоље се чита на Инстаграму, који је нека врста савременог, али ништа мање примитивног, корзоа, на коме важи неписано правило да си оно како се представљаш. Односно, данашњим појмовима формулисано – оно си шта носиш, и поред чега се сликаш.
Ташница данас привлачи више пажње него девојка која је носи, шампањац више цакли него било чије очи, а леђа на палуби неке јахте идеал су живота коме треба тежити. Лукс живот, лукс гардероба, лукс друштво – слике свега тога и служе да би илузију „елитног” живота можда једног дана претвориле у стварност богате удаје, чиме би се затворио круг значења ове речи – од сензуалног претеривања до претераног трошења.
Занимљиво, етимологија речи луксуз води нас на дуго путовање у прошлост. У латинском језику постојале су две речи сличних корена, од којих је касније у француском рођена реч „лукс”, да би у енглеском испрва била синоним за необуздане сексуалне потраге, ласцивност и раскалашност.
У Много буке ни око чега Шекспир каже: „Зна она врелину луксузног кревета. Њено црвенило је од кривице, не од чедности.”
Од секса и претеривања у сексу, луксуз је с тела прешао на претеривање у овоземаљским добрима – луксуз се данас односи на храну, гардеробу, кола, намештај, путовања, али иза помпе луксуза стоји, у ствари, чежња да се буде „изузетан”, бољи од већине, да се буде онај ко може себи да приушти оно што већина не може.
Живот у коме цена не значи ништа, али новац је све. Није ли то парадокс савременог материјалистичког лудила?
Дакле, луксуз је демонстрација моћи новца, представа за сиромашне и сиромашне духом – „ми једемо златне листиће, и возимо се на скупим јахтама и само нас гледајте колико смо бољи од вас.”
У ствари, ништа и није случајно.
Луx, корен речи луксуз, данас је мерна јединица за светлост. Можда и зато, ловани, ничим изазвани, верују да су и сами некако мерне јединице за светлост, да су просветљени и да ће обасјати човечанство својим генијалним идејама које црпу из властитог осећања изузетности.
Сачувај нас боже, ове светлости!
Извор: tosamja.media
