Мирко Комненовић био је Бокељ, вишеструко одликовани српски делегат у Русији, народни посланик Боке Которске, председник општине Херцег Нови, министар у Краљевској Влади, интелектуалац без и једне мане, човек који је говорио четири страна језика, оснивач „Српског сокола” у Херцег Новом, члан „Српске зоре”, управник Српске кредитне задруге, потпредседник „Савеза српских привредних задруга на Приморју“ и херој из Великог рата.
Скраћена биографија овог великог Новљанина нуди низ значајних података: након што је током Првог балканског рата наша војска ослободила своје јужне територије и пристигла на албанску обалу, Мирко Комненовић је у Медови српској команди доставио драгоцене информације захваљујући којима је, поред осталог, заустављено аустроугарско кријумчарење оружја за Албанце, након чега је српска војска пресрела брод и конфисковала наоружање.
Почетком Првог светског рата Комненовић је, међу првим знаменитим Бокељима, ухапшен и спроведен у затвор на острву Мамула. Међутим, одатле је успео да побегне, а преко Трста стигао у Италију, затим даље, преко Солуна, најзад кренуо у Ниш, за Србију. Након краткотрајног опоравка у Нишкој Бањи, председник владе Краљевине Србије, Никола Пашић, наложио му је да пође у Русију и тамо, међу заробљеним аустроугарским војницима, пре свега Србима, тражи и организује добровољце. Поред јужнословенских заробљеника окупљао је Чехословаке и Французе — укупно око 30.000 добровољаца!
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
У тајној мисији у мају 1918. учествује у пребацивању председника руске владе, Александра Фјодоровича Керенског, из Москве у Мурманск, где га предаје команданту француске флоте. Након рата у Београду га је, уз највише почасти, примио витешки краљ Александар Ослободилац и одликовао „Орденом Белог орла IV реда са мачевима” — касније, Мирко Комненовић, 1919. поново одлази у Русију, овај пут са мисијом да расплете мистерију око убиства царске породице Романов.
Године 1923. и 1925. изабран је за посланика Боке Которске у Народној скупштини Краљевине СХС, а године 1930. постао је, по први пут, начелник новске општине. Остаје запамћено и да је своју комплетну годишњу зараду за 1930. годину донирао у сврху електрификације града. Године 1935. по трећи пут, изабран је да представља Боку у Народној скупштини у Београду.
Мирко Комненовић је преминуо 1941. године. Нешто пре тога у Херцег Новом су одржане демонстрације подршке младом краљу Петру Карађорђевићу, овом приликом демонстранти су узвикивали и име свог некадашњег политичког представника и хероја српског народа у Боки Которској. На починак је отишао сутрадан, 28. марта 1941. године, историја памти и како су италијански окупатори ушли у Херцег Нови 17. априла исте године, и одмах, по уласку, наложили да се откопа Мирков гроб да би се уверили да је, један од првака српског народа у Боки, заиста мртав. Његова кућа данас је претворена у музеј, једна од ставки у Мирковом тестаменту каже: „Српски барјак који се налази у реченој мојој стојној кући, нека свакако у њој остане на вјечита времена и то као и сада на видном мјесту.“
Извор: miznamokosmo2020/Инстаграм
