Млађан Ђорђевић, лидер покрета Ослобођење, у низу повезаних објава на Твитеру, навео је да не може да утиче на Драгана Ђиласа, лидера Странке слободе и правде, упркос томе што су 30 година пријатељи, јер се политички превише разликују, као и да њих двојица немају никавку политичку комуникацију од јула 2020.
Наш лични однос нема ама баш никакве везе с овим. Ми смо пријатељи преко 30 година и нико у историји ове земље није прошао такву медијску сатанизацију као он, АЛИ!
Нас двојица немамо никакву комуникацију од јула 2020. године када сам направио Ослобођење, јер он није био за то.
— Млађан Ђорђевић (@mladjandj) April 8, 2022
Ђорђевић наводи да на Ђиласове политичке одлуке не утиче.
„У последњих неколико дана, а поготову након избора добијам брдо порука како је можда требало ићи на њих или се сада удружити с опозицијом, или како би требало да утичем на Драган Ђиласа да (не) предузима неке кораке.
Пошто ме све то јако нервира, иде низ о односима нас двојице.
Наш лични однос нема ама баш никакве везе с овим. Ми смо пријатељи преко 30 година и нико у историји ове земље није прошао такву медијску сатанизацију као он, АЛИ!
Нас двојица немамо никакву комуникацију од јула 2020. године када сам направио Ослобођење, јер он није био за то.
Политичке разлике међу нама су једноставно непремостиве.
Он учествује на овим и оваквим Вучићевим лажним изборима и даје му легитимитет за издају и пљачку, што ја никада не бих урадио.
Он би желео да преговара и разговара о смањењу тензија с „председником свих грађана“, ја с издајником не бих седео у истој просторији, а камоли разговарао.
Он подржава издајника у одлукама против Русије у Уједињеним нацијама и пузеће увођење санкција зарад некакве европске будућности, ја никада не бих био против Русије из хиљаду разлога, од Kосмета до РС, јер сматрам да нас је управо занесеност Европском унијом довела до овде.
У истом циљу он је пристао на разговоре о изборима уз посредовање европских парламентараца, ја то никада не бих урадио, јер је непринципијелно и понижавајуће, а исти ти европарламентарци само помажу даље уништавање Србије.
Он би разговарао и био спреман да прави власт с онима који су до јуче били „издајници бојкота“ и „Вучићева опозиција“, а данас, када су потребни за већину, то више нису. Ја никада не бих разговарао о политици с таквим људима, камоли правио договоре с њима.
Да, мислим на све: од Завереника, ПОKС-а, Двери, ДСС-а, до ПСГ-а, Зеленовића, Живковића, Тадића, Радуловића, Саве Манојловића-Несторовића… Слободно наставите низ, не могу свих ни да се сетим. Њему су очигледно сви они потенцијални партнери, за мене су исти или гори од Вучића.
Ја на Драганове политичке одлуке не могу и не желим да утичем и зато молим пре свега пријатеље и оне који ме познају, а онда и остале, стварно сам сигуран, добронамерне људе који ми пишу с оваквим молбама: ман’те ме, људи, нема од та посла ништа.
Kажу ми чак и сарадници да сам будала и да је то све политика, али ја не могу против себе и принципа, па нек сам сто пута полудео.
Драгану, његовим саборцима и тој њиховој политици желим све најбоље, ја имам своје и радим оно у шта верујем.
Kада то више не буде могуће, сигуран сам да ћу моћи да се повучем чистог образа и да погледам себе у огледалу, поносан што сам рекао попу поп, а бобу боб.
Неће то баш сви моћи.“
