MMF je objavio oktobarski kvartalni izveštaj i što se tiče inflacionih i monetarnih očekivanja, sadržaj je mešovit. Ocenili su da su neke zemlje napravile dobre korake u borbi sa inflacijom, ali su klimatski i novi geopolitički faktori zabrinjavajući, pa su konačni izgledi za inflaciju neizvesni.
Prema zaključcima MMF-a, na tržištima u razvoju vidi se određeni napredak u smanjenju inflacije jer postaju očigledne prednosti ranog povećanja kamatnih stopa. Ali, kako ističe MMF, situacija se razlikuje po regionima, pa bi „sve veće odstupanje inflacije i ekonomskih izgleda moglo bi označiti početak desinhronizacije globalne monetarne politike.“
Određeni broj negativnih šokova mogao bi da se materijalizuje i da negativno utiče na ekonomske izglede i finansijsku stabilnost. Iznenadno intenziviranje rata u Ukrajini moglo bi da poremeti tržišta roba i da izvrši pritisak na povećanje cena hrane, usporavajući ili čak poništavajući napredak u pogledu inflacije, stoji u izveštaju.
Istaknuto je da bi drugi srednjoročni izazovi mogli imati neposredniji efekat nego što se očekivalo kao što su rastuće geopolitičke tenzije pojačale su zabrinutost zbog globalne ekonomske i finansijske fragmentacije.
Izveštaj MMF obuhvata tri poglavlja: „Novi pogled na ranjivosti globalnog bankarstva“, zatim „Politika finansijskog sektora za otključavanje privatnog klimatskog finansiranja na tržištima i ekonomijama u razvoju“, a evo šta je ključno u poglavlju nazvanom „Meko sletanje ili naglo buđenje?“, odnosno kakve su prognoze za kretanje inflacije i kamatnih stopa u najvećim ekonomijama sveta.
Vrhunac ciklusa zaoštravanja očekuje se krajem 2023. ili početkom 2024.
Uprkos velikoj neizvesnosti koja se vezuje za inflatorna očekivanja, MMF je ocenio da će neke zemlje uspeti da smanje kamatne stope uprkos tvrdoglavoj bazičnoj inflaciji, kao i da se očekuje da će centralne banke zemalja uspeti da izvedu „meko sletanje“ što bi smanjilo iinflaciju u narednoj godini.
– Tržišno impliciran očekivani put monetarne politike pomerio se nagore od aprila 2023. u većini naprednih ekonomija (osim Japana). Ipak, vrhunac ciklusa zaoštravanja očekuje se krajem 2023. ili početkom 2024. godine, kada se očekuje da će monetarne vlasti postepeno ublažavati politiku.
Ipak, bez obzira na optimistične poglede na mogućnost mekog sletanja i bolje raspoloženje nekih investitora ka rizicima, MMF zaključuje da su izgledi za inflaciju ipak neizvesni.
Bez obzira na postepeni pad, bazna inflacija je i dalje povišena, a pritisci bi mogli da traju duže nego što se trenutno procenjuje na finansijskim tržištima, ostavljajući globalnu ekonomiju podložnom inflatornim šokovima kao što su skokovi cena hrane i energije, navodi se.
Neslaganje investitora u EU se povećalo od aprila 2023, dok se američki investitori i dalje približavaju nivou oko 3 procenta – što je i dalje znatno iznad cilja Federalnih rezervi od 2 procenta. Stope fondova za 50 baznih poena na 5,25–5,5 procenata pošto su ekonomski pokazatelji iznenadili kretanjem „ka gore“.
Evropska centralna banka je takođe povećala kamatne stope za 100 baznih poena, sa kamatnom stopom od 4 odsto, što je najveća vrednost u istoriji ove institucije.
Nakon pauze, Rezervna banka Australije i Banka Kanade nastavile su sa povećanjem kamatnih stopa u drugom kvartalu, dok su na nedavnim sastancima o politici Banka Engleske, Norges Bank, Sveriges Riksbank i Švajcarska nacionalna banka pooštrili politiku za 25 baznih poena, objašnjava se u izveštaju.
Dalje se navodi da, gledajući duže, centralne banke naprednih ekonomija ostvarile su kombinovano povećanje referentne kamatne stope za 3.915 baznih poena od septembra 2021. godine, pri čemu su Federalne rezerve rasle bržim tempom u poređenju sa prethodnim ciklusima pooštravanja.
Banka Japana ostaje „van granica„, zadržavajući svoju kratkoročnu referentnu stopu nepromenjenom na negativnoj teritoriji. Banka Japana je naznačila da će nastaviti sa kontrolom krive prinosa sve dok je to neophodno za održivo i stabilno postizanje cilja stabilnosti cena od 2 procenta.
Inflacija u Nemačkoj
Nemačka je najveća ekonomija u Evropskoj uniji, ali je pretrpela brojne udarce u prethodnom periodu. Uprkos tome, Destatis je objavio da je inflacija u u septembru iznosila 4,5 odsto, što je pad u od 6,1 odsto u odnosu na avgust. To je najniži iznos od februara 2022. godine kada je započeo rat u Ukrajini, koji je uzdrmao privredni i ekonomski portfolio ove, ali i drugih evropskih zemalja.
Godišnja stopa bazne inflacije u septembru je potvrdjena na 4,6 odsto. Na mesečnom nivou, inflacija u Nemačkoj se kreće istim tempom kao u prethodna tri meseca, te je porasla za 0,3 odsto u odnosu na avgust.
Inflacija u Francuskoj
Francuska je takođe uspela da u određenoj meri obuzda inflaciju, te je godišnja stopa u ovoj zemlji u septembru iznosila 4,3 odsto, saopštio je francuski Nacionalni zavod za statistiku i ekonomiju – Insee. Poput inflacije u Nemačkoj, i inflacija u Francuskoj je tako pala na najniži nivo od marta 2022.
Cene hrane i energenata rastu i dalje, ali laganijim tempom u odnosu na početak godine, što je doprinelo ovakvim ekonomskim rezultatima.
Inflacija u Italiji
Prema preliminarnoj proceni Istata, Nacionalnog instituta za statistiku u Italiji, inflatorni rezulati ove jeseni pokazuju blagi pad u odnosu na leto, odnosno u septembru je iznosila 5,3 odsto dok je u avgustu bila 5,4.
Daleko je ipak konačna pobeda inflacije jer su cene u kategoriji neregulisanih energetskih proizvoda su porasle za 7,6 odsto, a cene transportnih usluga su se uvećale za 3,8 odsto.
Prognoze MMF-a za Srbiju
Prema najnovijoj projekciji MMF-a za Srbiji, stopa inflacije bi trebalo da iznosi 12,4 odsto, ali bi tokom 2024. trebalo da padne na nivo od 5,3 odsto.
Ohrabrujuće su njihove prognoze da bi nezaposlenost trebalo da iznosi 9 odsto tokom sledeće godine, kao i da će projekcije tekućeg računa platnog bilansa iznositi -2,3 ove i -3,2 odsto naredne godine, što je značajno procentualno smanjenje.
MMF očekuje se da će ekonomija naše zemlje porasti za 2 odsto, a sledeće godine će ubrzati rast na 3 odsto.
Inflacija i Balkan
Inlacija u zemljama Balkana raste, pa na primer, avgustovski podaci pokazuju da je inflacija u Crnoj Gori u avgustu iznosila 8,6 odsto. Prvi put u osam meseci pada je povećana inflacija u Hrvatskoj te je u avgustu iznosila 7,8 odsto, podaci su DZS.
Centralna banka Severne Makedonije je pet puta tokom 2023. povećavala kamatne stope, a inflacija se zaustavila na vrednosti od 8, 3 odsto u svgustu.
Što se tiče Bosne i Hercegovine, u avgustu je zabeležen rast cena proizvoda i usluga za ličnu potrošnju za 4,7 odsto, dok je u julu iznosila 4 odsto.
Izvor: MMF/blic.rs
