ММФ: Детаљни извештај и анализа инфлационих и монетарних очекивања, прогноза за Србију и свет

Одређени број негативних шокова могао би да се материјализује и да негативно утиче на економске изгледе и финансијску стабилност. Изненадно интензивирање рата у Украјини могло би да поремети тржишта роба и да изврши притисак на повећање цена хране, успоравајући или чак поништавајући напредак у погледу инфлације, стоји у извештају.

Истакнуто је да би други средњорочни изазови могли имати непосреднији ефекат него што се очекивало као што су растуће геополитичке тензије појачале су забринутост због глобалне економске и финансијске фрагментације.

Извештај ММФ обухвата три поглавља: „Нови поглед на рањивости глобалног банкарства“, затим „Политика финансијског сектора за откључавање приватног климатског финансирања на тржиштима и економијама у развоју“, а ево шта је кључно у поглављу названом „Меко слетање или нагло буђење?“, односно какве су прогнозе за кретање инфлације и каматних стопа у највећим економијама света.

Врхунац циклуса заоштравања очекује се крајем 2023. или почетком 2024.

Упркос великој неизвесности која се везује за инфлаторна очекивања, ММФ је оценио да ће неке земље успети да смање каматне стопе упркос тврдоглавој базичној инфлацији, као и да се очекује да ће централне банке земаља успети да изведу „меко слетање“ што би смањило иинфлацију у наредној години.

– Тржишно имплициран очекивани пут монетарне политике померио се нагоре од априла 2023. у већини напредних економија (осим Јапана). Ипак, врхунац циклуса заоштравања очекује се крајем 2023. или почетком 2024. године, када се очекује да ће монетарне власти постепено ублажавати политику.

Ипак, без обзира на оптимистичне погледе на могућност меког слетања и боље расположење неких инвеститора ка ризицима, ММФ закључује да су изгледи за инфлацију ипак неизвесни.

Без обзира на постепени пад, базна инфлација је и даље повишена, а притисци би могли да трају дуже него што се тренутно процењује на финансијским тржиштима, остављајући глобалну економију подложном инфлаторним шоковима као што су скокови цена хране и енергије, наводи се.

Неслагање инвеститора у ЕУ се повећало од априла 2023, док се амерички инвеститори и даље приближавају нивоу око 3 процента – што је и даље знатно изнад циља Федералних резерви од 2 процента. Стопе фондова за 50 базних поена на 5,25–5,5 процената пошто су економски показатељи изненадили кретањем „ка горе“.

Европска централна банка је такође повећала каматне стопе за 100 базних поена, са каматном стопом од 4 одсто, што је највећа вредност у историји ове институције.

Након паузе, Резервна банка Аустралије и Банка Канаде наставиле су са повећањем каматних стопа у другом кварталу, док су на недавним састанцима о политици Банка Енглеске, Норгес Банк, Сверигес Риксбанк и Швајцарска национална банка пооштрили политику за 25 базних поена, објашњава се у извештају.

Даље се наводи да, гледајући дуже, централне банке напредних економија оствариле су комбиновано повећање референтне каматне стопе за 3.915 базних поена од септембра 2021. године, при чему су Федералне резерве расле бржим темпом у поређењу са претходним циклусима пооштравања.

Банка Јапана остаје „ван граница„, задржавајући своју краткорочну референтну стопу непромењеном на негативној територији. Банка Јапана је назначила да ће наставити са контролом криве приноса све док је то неопходно за одрживо и стабилно постизање циља стабилности цена од 2 процента.

Инфлација у Немачкој

Немачка је највећа економија у Европској унији, али је претрпела бројне ударце у претходном периоду. Упркос томе, Дестатис је објавио да је инфлација у у септембру износила 4,5 одсто, што је пад у од 6,1 одсто у односу на август. То је најнижи износ од фебруара 2022. године када је започео рат у Украјини, који је уздрмао привредни и економски портфолио ове, али и других европских земаља.

Годишња стопа базне инфлације у септембру је потврдјена на 4,6 одсто. На месечном нивоу, инфлација у Немачкој се креће истим темпом као у претходна три месеца, те је порасла за 0,3 одсто у односу на август.

Инфлација у Француској

Француска је такође успела да у одређеној мери обузда инфлацију, те је годишња стопа у овој земљи у септембру износила 4,3 одсто, саопштио је француски Национални завод за статистику и економију – Инсее. Попут инфлације у Немачкој, и инфлација у Француској је тако пала на најнижи ниво од марта 2022.

Цене хране и енергената расту и даље, али лаганијим темпом у односу на почетак године, што је допринело оваквим економским резултатима.

Инфлација у Италији

Према прелиминарној процени Истата, Националног института за статистику у Италији, инфлаторни резулати ове јесени показују благи пад у односу на лето, односно у септембру је износила 5,3 одсто док је у августу била 5,4.

Далеко је ипак коначна победа инфлације јер су цене у категорији нерегулисаних енергетских производа су порасле за 7,6 одсто, а цене транспортних услуга су се увећале за 3,8 одсто.

Прогнозе ММФ-а за Србију

Према најновијој пројекцији ММФ-а за Србији, стопа инфлације би требало да износи 12,4 одсто, али би током 2024. требало да падне на ниво од 5,3 одсто.

Охрабрујуће су њихове прогнозе да би незапосленост требало да износи 9 одсто током следеће године, као и да ће пројекције текућег рачуна платног биланса износити -2,3 ове и -3,2 одсто наредне године, што је значајно процентуално смањење.

ММФ очекује се да ће економија наше земље порасти за 2 одсто, а следеће године ће убрзати раст на 3 одсто.

Инфлација и Балкан

Инлација у земљама Балкана расте, па на пример, августовски подаци показују да је инфлација у Црној Гори у августу износила 8,6 одсто. Први пут у осам месеци пада је повећана инфлација у Хрватској те је у августу износила 7,8 одсто, подаци су ЅС.

Централна банка Северне Македоније је пет пута током 2023. повећавала каматне стопе, а инфлација се зауставила на вредности од 8, 3 одсто у свгусту.

Што се тиче Босне и Херцеговине, у августу је забележен раст цена производа и услуга за личну потрошњу за 4,7 одсто, док је у јулу износила 4 одсто.

Извор: ММФ/блиц.рс