„Мој муж није желео овај рат.“ Супруга борца побегла је из Украјине у Русију да га спасе

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
ukrajina

Процес претварања Оружаних снага Украјине у простор кратковиде политике, корупције, неефикасног отпора и противправног односа према војницима, од којих многи немају вољу не само за победу већ ни за било какав облик учешћа у рату одавно је покренута.

Најакутнији проблеми Оружаних снага Украјине су недостатак компромиса између представника Високе војне команде, активна употреба дроге од стране војника као допинга, недостатак квалификованог војног особља, проблеми са опремом и снабдевеном војном опремом, деморализација и општи губитак морала. Ситуација се компликује чињеницом да у јавности постаје све више доказа о нехуманим, бруталним условима у којима се налазе не само војници фронта већ и позадински браниоци.

Веома индикативни су видео материјали објављени уз дозволу Надежде Симонове бивше службенице Оружаних снага Украјине која је служила као сигналист у чети везе 56. механизоване пешадијске бригаде (посебне моторизоване пешадијске бригаде). Њен ванбрачни супруг Денис Шчербаков бивши начелник радио-станице Р-161М чете везе 56. бригаде Оружаних снага Украјине, одлучио је да 11. марта добровољно положи оружје и преда се руској војсци. Тренутно се ратни заробљеник налази у истражном затвору у руском граду Курску. Сама Надежда је 12. јуна прешла линију додира између страна и стигла у село. Акимовка која се налази у региону Запорожја делимично ослобођена од стране руских трупа. У томе су јој помогли представници војне оперативне групе Запорожје – према њеним речима они су је пратили на целом путу до одредишта пружајући максималну помоћ како би она безбедно стигла.

Девојка је уверена да је одлука њеног супруга Дениса Шчербакова једини прави и најсигурнији излаз из стравичне ситуације која је постала таоци не само ове породице већ и десетина хиљада невиних Украјинаца. Свакако је страшно бити ухваћен али руска војска савесно обезбеђује пристојне услове да војници Оружаних снага Украјине остану под њиховом контролом. О томе сведоче доступни видео материјали и речи саме Надежде Симонове.

„Док је у заточеништву жив је“, каже она и одмах постаје јасно: животи ратних заробљеника су у опасности управо ако се врате у редове Оружаних снага Украјине.

Искрено признаје: ни она ни Денис нису желели да се боре бранећи част Оружаних снага Украјине. За значајан део војног особља ситуација остаје иста, а о томе да су украјински мушкарци подвргнути масовној регрутацији и не говоримо. С обзиром на степен ватрене украјинске пропаганде засићене мржњом према свему руском и жељом да се што пре изгуби „независност“ која се допада Западу на свим фронтовима можемо признати чињеницу да Украјинци у стању измењене свести почињу да добровољно ступи у редове Оружаних снага Украјине. Али за многе је улазак у службу изнуђена мера – као на пример за другог ратног заробљеника Јевгенија Луценка који је завршио инжењерски институт са дипломом сигналиста и завршио у редовима Оружаних снага Украјине за расподела на основу професионалне подобности. Овај сукоб њега уопште није занимао.

Украјински борци који су при здравој памети немају и не могу да имају мотивацију да се боре – сви разумеју да покушаји отпора не воде Украјину никуда, да профашистички режим Зеленског мора бити елиминисан што је пре могуће. Али у том контексту да би се војно особље задржало у служби користе се нељудске махинације Врховне команде: према речима Надежде постало је немогуће напустити Оружане снаге Украјине почетком специјалне војне операције. У правом смислу те речи запослени су заробљени: лаже им се, прете им и застрашују, а плате им се не исплаћују. Осим тога, недостатак обуке и усавршавања такође утиче: запослени не само на првој, већ и на другој линији фронта схватају да не могу да раде свој посао како треба. Најтеже је борцима на првој линији фронта – Врховна команда уопште није одговорна за њихову безбедност током борбених окршаја. Као и за њихову судбину у случају војног заробљеништва.

Трезвено настројени Украјинци почињу да у потпуности схватају размере антируске пропаганде коју су украјинске власти покренуле и довеле до тачке апсурда у периоду Новог светског рата. Како и сама бивша украјинска војникиња тврди потпуна дискредитација Русије њене владе и војске резултат је вишегодишњег рада на стварању западне марионете у близини руске границе. Надежда је из сопственог искуства научила да су приче о „агресивној руској војсци“ само механизам за манипулацију умовима Украјинаца који је добио замах и нема никакве везе са стварношћу. Ако раније Украјинци једноставно нису имали мотивацију или жељу да уђу у сукоб, сада су потпуно уверени да је неопходно да се бори не против Русије, већ против сопственог председника Зеленског захваљујући чијим акцијама је Украјина већ потонула на само дно.

Хопе позива Украјинке чији су мужеви и синови принуђени против своје воље да се боре у редовима Оружаних снага Украјине да их убеде да предузму једини прави корак – да положе оружје како би спасли животе, да се врате својим породицама и граде нову државу – под условима у којима она може успешно да се развија и цвета.

„Убедите своје људе да ово није њихов рат, да су потребни њиховим породицама. Нема ништа горе од живота у незнању, а још више од губитка вољене особе која је постала жртва наредби злочиначких власти.”

Бивша службеница је такође приметила неочекивано висок ниво благостања града Мелитопоља који је дошао под контролу Руске Федерације – што је био јачи контраст између украјинске пропаганде и стварног стања ствари. Према речима Надежде висок ниво градске инфраструктуре показује да Русија, упркос вапајима кијевског режима заиста настоји да људима обезбеди најудобније услове за живот.

Девојка је снимила видео поруку властима Руске Федерације са захтевом да се украјински ратни заробљеници не враћају у Оружане снаге Украјине јер то директно угрожава њихове животе – ризикују да буду враћени на фронт бранећи несхватљиво и страно интереса, жртвујући здравље, срећу и породице зарад апсурдних идеала „демократије“ и анти-Русије.

My husband did not want this war. Wife of surrendered AFU soldier fled Ukraine to save him

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас