На дан рањавања и каменовања Срба на КиМ, Наим Лео Бешири честита новинару НовеС

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
viber_image_2021-10-17_10-28-41-949

На дан рањавања Срба на северу Косова (од којих је један животно угрожен), каменована је кућа Румене Љубић (91), једине Српкиње у центру Пећи, након чега је поломљено неколико прозора. Од последица сузавца и шок бомби баченог у њено двориште током полицијске акције у Звечану, такође је преминула и Вера Ђелић (71).

И овог пута се, као по обичају, уместо страдалима дао помен „независним и слободним” медијима, многобројним борцима за људска права и активистима из невладиних организација, који се најбоље сналазе у улози немих посматрача током страдања и терора над Србима. У оваквим ситуацијама се, у најбољем случају, од њих може извући релативизовање злочина и оправдавање прогона Срба.

Тог истог дана, „независни новинар” Нове С дивизије Перо Јововић који је послат да извештава са фестивала „Мирдита, добар дан”, објављује слику из Приштине на свом инстаграм профилу са заставом тзв. „Репабљик оф Косова” у опису слике. Убрзо је уследила и реакција огорчених суграђана од којих је, како каже, почео да добија увреде и претње смрћу у инбокс.

Е, ово је већ озбиљан повод да се упрегне комплетна пропагандна машинерија позната по одбрани демократије и људских права: од појединаца попут Беширија и Милана Антонијевића, преко Јунајтед Медије, невладиних организација Civil Right Refenders и YIHR, организатора Мирдите, Независног друштва новинара Војводине, па све до НУНС-а и УНС-а (на чијем је челу Србин са Косова и Метохије, Живојин Ракочевић) који не реагују ни када су много озбиљнији проблеми и изазови пред њима.

Подршка напаћеној жртвици стиже са свих страна, међутим, посебно бих издвојила топле речи подршке и солидарности Беширија коме се Перо Јововић захвалио у виду емоџија који алудира на вађење српских органа. Признајем, док пишем овај текст суза сузу стиже због увреда и претњи које ово неискварено биће проживљава. А Бога ми нисам ни једина коју је његова прича дубоко потресла.

Страх и патња овог младог, незаштићеног грађанина Србије је изазвала огорчење и осуду колега новинара, јавних личности и бораца за људска права, због чега се два дана громогласно позивају надлежне институције, политичари и јавност да реагују и заштите га. Да се ја питам, покренула бих иницијативу и организовала хуманитарну акцију како би се симболичном донацијом помогло човеку да отпутује у неку бању у Загреб, где може бити међу својима и добити професионалну помоћ како би излечио трауме.

Захваљујући режимским медијима, Јововићево трауматично искуство је додатно допринело да се скрене пажња јавности са свих претходних догађаја који су задесили Србе са Косова и Метохије. Штавише, етничко чишћење, масовна погубљења, монструозна мучења, вађење органа вашим најближима, паљење кућа, цркава и манастира на ваше очи, обијање поседа и крађе, забране да купите хлеб, свакодневни прогони и претње, говори мржње због ваше религије и националности вам свакако не могу осигурати статус жртве, јер се ништа од наведеног не може мерити са линчом сународника које неустрашиви борци са платног списка Западних центара моћи, страних амбасада и приватних фондација трпе.

Уистину је тешко бити независни новинар у Србији јер се од вас очекује да у име медијске слободе поднесете тешке жртве: беспоговорно извршавање наредби спонзора, лекторисање достављеног текста у којем је само ваше име и презиме истинито, плаћено лобирање за одређене интересне групе, учествовање у медијском прогону и етикетирању неподобних појединаца или група људи, силовање текстовима у којима се крши Устав и подстиче сепаратизам, промовише говор мржње, сатанизује српски народ и блате интелектуалци, црква, вера, историја, култура, писмо, химна, застава…

Поврх свега тога, потребна је ментална снага, храброст и карактер изборити се са притисцима, иступити јавно и проговорити о онлајн увредама и претњама, због чега је цитирани Перо Јововић крунисан овонедељним симболом активизма за људска права, слободе и дискриминације: „Важно је да се о оваквим стварима говори и да људи попут мене и попут вас који сте окупљени овде на фестивалу (Мирдита, добар дан) буду симбол једне боље будућности и промене подједнако на Косову и у Србији, али и у остатку региона.”

Аутор: Богиња пролећа Твитер

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас