На данашњи дан, 2012. године, преминуо је ослободилац Ораховца – Вељко Раденовић!
„Ђенерале, ђенерале, нек је твојој мајци хвала, што јунака родила је, да се Српству врати слава! “
Вељко Раденовић био је официр Полиције Србије и командант Посебних Јединица Полиције у Призрену током рата на Косову и Метихији.
Командовао је Посебном Јединицом Полиције све до повлачења војске у јуну 1999. године.
Прославио се ослобађањем Ораховца 1998. године, када су албански терористи неколико дана држали ораховчане као таоце. Својом храброшћу се истакао у ослобођењу талаца од албанских терориста.
Меци су пролазили поред његове главе, борио се прса у прса са најозоглашенијим терористима у најтежим условима.
Био је шећераш, али га ни болест није спречавала да посустане у борби, већ се често догађало, по речима његових сабораца, да у једној руци носи шприц са инсулином, а у другој пушку, а затим би у јуришу изговарао његово чувено:
“За мном, браћо!“
Иако нижи по чину, његово јунаштво, које је исказано у борбама, га је у народу подигло на приједестал највећих легенди модерног доба Србије.
Није имао чин генерала, али су га саборци, као и народ који је ослобађао, сматрали ђенералом и тако га и звали.
Умро је 2012. године и сахрањен је у Крушевцу, без икаквих државних почасти.
У његову част, Гаврило Кујунџић из Ораховца, наописао је песму “Ђенерале, ђенерале“, коју у оригиналу изводе Ивана Жигон и Косовски божури.
„Ти велико име носиш, од јунака хајдук Вељка,
Он је туко чете турске, а ти банде арнаутске…“
