На данашњи дан, пре скоро два и по века, рођен је Прота Матеја Ненадовић, свештеник али и војвода у некадашњем Карађорђевом рату, познатијем као Први српски устанак.
Матеја је међу реткима у то време био писмен, учен да пише од свештеника. Потом је и сам то постао 1793. године. Почасним чином Проте, односно првог свештеника, одликовала га је Српска православна црква, две године касније.
Међутим, живот му мења одлука за подизање буне против дахија. Одлука донета договором 12 кнезова ваљевске нахије, међу којима и оца Матејиног, кнеза Алексе Ненадовића.
Када је сазнање о устанку доспело у руке дахија извршена је Сеча кнезова 1804. године.
Следеће године како би се устанак одржао у животу, основан је Правитељствујушчи совјет сербски на челу са Ненадовићем, као првим председником.
“Нађемо једнога сељака, те нам отеса и начини од липовине астал и две клупе; наместимо у једну собицу; простремо једну мараму на астал, метнемо свето еванђелије и манастирски крст, и око тога чинимо заседаније.”
Недуго након дошао је и Други српски устанак. Матеја је стрпљиво чекао да се врати у дедовину и још једном поведе српске трупе у бој, али сада као кнез.
Период између устанака, провео је у Аустрији, покушавајући да приволи велике силе за помоћ у борби против Турака, међу којима и Русију, упутивши молбу за анексију или протекторат.
“То је, децо, вечна променљивост судбине коју сам рано познао и на коју се нигда нисам тужио нисам; из те променљивости научите: да се не треба у срећи гордити, ни у несрећо очајавати.”
Успомене и сећања из његовог живота, пуног страдања, остале су занавек записане као учитељ будућим нараштајима, у његовом делу „Мемоари“, објављеном у деловима од стране Матејиног сина, Љубомира Ненадовића, годину дана после његове смрти. Прво целовито издање изашло је 1867. године.
Умро је 1854. године слободан у Кнежевини Србији. Иако је много света обишао вратио се у завичај на починак, земљу за коју је био спреман дати живот, али је хтео да му потомци знају да имају родбине и у Русији, где је стриц Јаков, који му је помогао да подигне први устанак, остао да живи.
Данас
