Сећање на мајора Милана Тепића, који је, попут Стевана Синђелића, одлетео у незаборав на данашњи дан 1991. године.
„Војско слушај ме добро! Не знам колико ћемо моћи још овако да издржимо, усташе ће тек жестоко навалити и настојати да нас заскоче. Зато су пажљиви са ватром и избјегавају да ударају по складишту, јер ово што ми имамо овдје за њих је више него драгоцјено.
Искључиво је моја брига да они то не добију у руке, јер можете замислити, каква би то трагедија била за наш народ. Ово је моја давна одлука и молим да се не коментарише.
Кад дође тренутак да се више не може издржати и кад дође мука до ока, тражићу да се удаљите на пристојну удаљеност од главног објекта.
Дакле, не замјерите ми ако сам негдје према неком од вас погријешио, али хоћу двије ствари да урадим уз вашу помоћ: да усташама не дам беденик и да ви останете живи.
Нека неко од вас сачува овај мој ратни дневник. Вољно и збогом јунаци моји!“
Милан Тепић, Синђелић новог доба, погинуо је на данашњи дан 1991. године, у складишту муниције код Бјеловара.
Мајора Милана пратио је и војник Стојадин Мирковић Цоле.
Попут Стевана Синђелића, нису хтели непријатељу да оставе муницију, па су одлетели у легенду заједно са 170 тона експозива!
Вечна слава јунацима!
View this post on Instagram
