На данашњи дан, 1880. године, у Пљевљима, рођен је патријарх српски Варнава, уз краља Александра Карађорђевића, вјероватно најзначајнија личност српског ХХ вијека рођена на територији данашње Црне Горе.
Патријарх Варнава, један од најшколованијих Срба свог времена, духовни прегалац, реформатор, на неки начин и творац устројства савремене СПЦ, патријарх у најтежем времену по српски род, син свог народа са којим је пјешице прешао преко Албаније, покретач иницијативе да се у Београду подигне Храм Св. Саве, на његов подстицај изграђена је и зграда данашње Патријаршије, велики борац против франковаца и конкордата, нема сумње, најзначајнија је личност рођена у Пљевљима.
Нажалост, локалне ДПС власти су родну кућу патријарха Варнаве Росића, у његовом граду, срушиле прије неколико година. Наравно, ово је само интензивирало нашу жељу да слиједимо његов аманет, а он је можда најбоље оличен у завјету, посланици из 1936. године, коју је изрекао годину дана прије него је преминуо (мада многи, с разлогом, сумњају да је мученички патријарх убијен): „Лаковјеран свијет, обузет материјалистичким жудњама, а припреман да заборави шта треба да буде напаћени Србин и увијек свјестан хришћанин, без размишљања прихвата таква вашарска обећања. Не постоји никаква средина. Или ћемо бити Срби, свјесни своје прошлости и аманета наших отаца и прадједова, или – отпадници нације.“
Ми знамо ко смо, живимо аманет и не заборављамо.
