Гледао сам говор једног нашег посланика, члана Думе, који је говорио о Филипинима. О Филипинима је испричао буквално следеће. Каже: Путовао је са делегацијом из Думе. И каже да су чак и кокосово дрвеће на Филипинима сада у власништву мултинационалних корпорација. Људи који тамо живе практично немају ништа. А како људи преживљавају? Ако се роди дечак, то је велика туга, каже овај посланик, јер од дечака нема никакве користи. А за оне који имају девојчицу…
Може да се пошаље у богату земљу као бебиситерка, као стриптизета, као проститутка… Али вероватноћа да се роди девојчица је 50:50… Тако да је сада права кампања на Филипинима, каже. Дакле, када дечак напуни 10-12 година, почињу да му дају играчке за девојчице. А ако покаже интересовање, онда се са 14 година оперише, изваде му два ребра тако да добије струк… И они сарађују, 6-7 породица се удружује за операцију, а овај дечак… Сада више није дечак. Храниће их 15-20 година. Он ће их хранити. Ово је једини извор прихода за многе. На Филипинима има 115 милиона људи! Немају имовину, немају посао…
А. Фурсов
