Пише: Ђура Чворовић, 30.11.2021.
На данашњи дан 1915. године Врховна команда српске војске издала је у Првом светском рату заповест о одступању преко данашње Црне Горе и Албаније, у којој је, између осталог, стајало: „Капитулација би била најгоре решење, јер се њоме губи држава, а наши савезници би нас сасвим напустили“. Приликом повлачења српске војске и народа, јединственом у историји ратовања, живот је изгубило више од 240.000 особа. На острво Крф стигло је 135.000 војника, а у Бизерту око 12.000.
Од њих је поново оформљена српска војска која ће 1918. пробити Солунски фронт, ослободити Србију и друге територије од којих је потом формирана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
Данас, на дан почетка те непојамно велике трагедије, заставе у целој Србији и РС требало би да буду на пола копља као знак дубоке жалости за српским херојима и страдалницима за слободу, мушкарцима, женама, старима, младима и деци.
И први часови наставе у свим школама, све информативне емисије у медијима и насловне стране новина требало би да се на доличан начин баве овом темом. То све под условом да желимо да смо народ достојан опстанка на историјској сцени и да нисмо ћелије аутоимуне болести сопствене нације и тупави мутанти уроњени само у личне бриге и којима је „Black friday“ најважнија тема данашњег дана. Наравно и нажалост, ничега нема.
И док тако, скоро у тишини и без правог пијетета, протиче данашњи дан тужног сећања на Албанску голготу, и лажно племство и права руља српске власти и опозиције, расипнички на Твитеру размењују своје безвредне будалаштине и приземне увреде.
Као да већ годинама и све брже, маниром коцкара и наркомана, трошимо последње залихе породичног сребра званог српска историја и дарови предака. Гледамо у сопствену идејну пропаст као беспомоћне луде. Када и она физичка закуца на врата, кога ће бити да јој отвори и отера је?
