Заблистао је споменик витезу Гвозденог пука „Кнез Михаило“ Благоју Мићковом Крушићу на гробљу у Почивалима, засеоку села Приградина, поред Цркве Светог Саве у Бањанима недалеко од Никшића.
Дело је академика и вајара Драга Мирковића, познатог српског уметника. Киша која је падала није омела постављање овог споменика, па ни епископа будимљанско-никшићког Методија да са великом љубављу помогне, као и вајару Сретену Милатовићу, иконописцу Мирку Тољићу, Жељку Косовићу који је радио постамент за овај споменик.
Осамдесет година се не зна где су кости јунака Благоја, носиоца највећих ратних одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије, који је убијен 17. августа 1944. у селу Горња Топоница код Ниша као жртва политичког прогона. Ни после толико времена још се не зна где су мученичке кости овог патриоте, учесника балканских и Првог светског рата из села Приградина, који се као дечак обрео 1889. са остатком фамилије у Дабиновцу код Куршумлије у Србији. Нишки окружни суд рехабилитовао га је 13. јула 2007. године и то је била једна од првих рехабилитација у Србији од завршетка Другог светског рата.
До почетка балканских ратова 1912. године Благоје је шест година комитовао у одреду чувеног војводе Воја Танкосића, а потом у славном Гвозденом пуку, учествујући у биткама код Цера, Дрине, Колубаре, Космаја, Призрена, Пишкопеје, до Солунског фронта и Кајмакчалана. Својим јунаштвом задивио је чак и непријатеље, а у марту 1917. године, на положају код Црне Реке Александар Карађорђевић је, у присуству Живојина Мишића, са својих груди скинуо Карађорђеву звезду и дао је Благоју Крушићу, док му је француски генерал Гиоме уручио војну медаљу!
– Подизањем овог споменика код храма Светог Саве на Почивалима у селу Приградина, племену Бањани, поново и изнова васкрсава његов витешки лик и његов неумрли ратнички и патриотски дух. Мој славни предак походи своје завичајно и родно место и знаменито бањско племе у коме је поникао и које га је подарило свеколиком српском светосавском роду на општу националну и свенародну ползу – каже за „Новости“ свештеник Драган Крушић, одајући захвалност племенику Драгу Мирковићу за велико неимарско дело.
Овај споменик, сматра прота Драган, није само уздарје братства Крушић у племену бањском, већ свеколиком српском роду светосавском.
– Благоје Крушић својим ратничким путем и витешким и јуначким подвизима, заслугама и признањима и одличјима превазилази уске племенске границе, завичајну Приградину, братство из ког је поникао, племе Бањане где се својим делом винуо на најшире српске етничке просторе и убројио себе и своју личност и своје часно име у ону велику српску плејаду најзнаменитијих српских витезова и слободара српске националне повеснице – наглашава наш саговорник.
Благоје Крушић је под страшном тортуром мучен, безмало као и први мученици цркве.
– Објавио сам књигу о Благоју, а на тај корак ме навела управо његова мученичка кончина.
Благоје је скончао без гроба и без свеће и ко зна у којој јами безданици. Ми, његови братственици, нећемо имати мира све док његове мученичке кости не нађу смирај поред својих најближих у родним Бањанима – поручује Драган Крушић.
Аутор овог споменичког дела, академик Драго Мирковић, каже за „Новости“ да га је обрадовала иницијатива свештеника Крушића да се спомеником одужи свом гласовитом претку Благоју.
– Није било тешко пренети Благојев лик на камен, јер је он био човек горштак, са ових наших простора. Носио је капу краја Куршумлије и јужне Србије, где је одрастао. Лако га је било закитити јер је имао толико ордења на грудима – каже Мирковић, додајући да је са истом љубављу радио и друге споменике.
Извор: Новости
