Најскупљи кредит Србије Мирка Цветковића управо долази на наплату

Mirko Cvetkovic

Крајем овог месеца на наплату нам доспева 700 милиона долара дуга старог тачно једну деценију. У питању је најскупљи дуг до сада са каматом од 7,25 одсто, а који је настао 2011. године у време док је премијер и министар финансија био Мирко Цветковић.

Влада Србије је током те године повећала јавни дуг државе за 2,5 милијарди евра, а први пут после много времена продала је и своје обвезнице на међународном тржишту. Прецизније речено, јавни дуг Србије је са 12,2 милијарде, за десет месеци на 14,74 милијарде евра. Србија се тада одлучила на издавање евро-обвезница у америчким доларима које ће нас само по основу камате коштати 25 милиона долара.

Кључни тренутак у овој експанзији државног задуживања се догодио се управо 21. септембра, када је Влада уз помоћ консултаната „ЈП Моргана“ и „Дојче банке“ муњевито реализовала дуго припремани велики посао продаје српских евро-обвезница за милијарду долара. Премијер и министар финансија Мирко Цветковић је тим поводом истакао да је тражња за нашим папирима била „дупло већа од понуде“, те да је тако држава добила „дугорочне изворе финансирања ликвидности буџета“. Цветковићу се на леђа ставља 100 од 167 кредита који су узети у периоду од 2008. до 2012. године.

Рачуница економисте Мирослава Здравковића показала је да нас је Цветковић (чији је мандат све време пратила криза) сваке секунде задуживао 55 евра или 4,7 милиона евра дневно, пише Блиц.

Из Министарства финансија данас кажу да овом траншом ће се завршити не баш славна ера задуживања из те године.

„Када исплатимо овај огромни дуг крајем септембра, ми више ништа нећемо дуговати када је 2011. година у питању и нећемо овај дуг оставити у наслеђе некој новој, наредној влади и генерацијама које долазе“, наводе из Министарства финансија.

Међутим, том трансакцијом неће доћи крај мука условљених ранијим задуживањима државе јер се отплаћују и даље кредити узимани од европских и светских финансијских институција и страних влада, из периода седамдесетих и осамдесетих година. За њих се плаћају и врло високе камате и тако ће бити и у наредних двадесет година, када би требало да се отплате.

Тако је за отплату обавеза према Париском клубу поверилаца, неопходно је издвојити скоро 60 милиона евра. Затим, до краја године, по основу старог консолидованог зајма Светске банке, доспева за плаћање још једна рата у износу од око 28 милиона евра.За плаћање обавеза по основу ова три дуговања до краја године ће бити потрошено готово 90 одсто средстава прикупљених емисијом друге транше евро-обвезнице.

Из Народне банке Србије раније је наведено да ће се у периоду од 2020. до 2024. године, годишње отплаћивати око 213 милиона евра, док ће се од 2025. године тај износ пасти на око 86 милиона евра.
Иначе, нека незванична статистика каже да је Србију највише задужила влада Мирка Цветковића која је за три и по године од светске и комерцијалних банака позајмила 5,7 милијарди евра.

(Блиц) Спутњик 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас