Част представља мишљење које човек има о себи, и представља субјективну категорију.Углед представља мишљење које средина има о појединцу, и представља објективну категорију.
Част као субјективна категорија и углед као објективна категорија могу бити повређени на два начина, а то је путем увреде и путем клевете.Сада ћемо детаљније размотрити питање на који начин може доћи до повреде части и угледа.
Увреда представља гест који представља омаловажавање појединца. Увреда може бити изречена речима, када на пример неко некога ослови са „марагцем“, или неким гестом као што је на пример показивање средњег прста, ударање шамара, или неким другим гестом омаловажавања. Да ли у конкретном случају постоји увреда суд цени се према објективним критеријумима, а не пре субјективном осећају појединца коме је гест упућен. Тако се, на пример, неко може субјективно осећати увређеним јер му пријатељ није одговорио на смс поруку, али објективно овај гест не представља увреду.
Kлевета представља изношење или преношење неистина о појединцу који могу да му наруше част и углед. Дакле није свака неистина подобна да проузрокује штету. Уколико неко прича о своме комшији да се преселио у Kалифорнију, иако је истина да се преселио на Флориду, у највећем броју случајева ова неистинита информација не може да му проузрокује никакву штету. Са друге стране уколико неко о свом комшији прича како је управо он тај лопов који му је прошлог месеца украо бицикл из бициклане, иако то није истина, директно му тиме нарушава углед у околини и чини му штету.
Штету чини онај који износи неистине, али и онај који их преноси. Тако ће штету чинити и онај ко је чуо како се прича да је комшија украо бицикл, па ту неистину шири даље. Неистине се могу односити на неке наводе из прошлости појединца, наводе о знању или способности, али и било које друге наводе за које је онај ко их износи могао или морао знати да су неистинити.
За штету неће одговарати онај који је изнео неистину, не знајући да је то неистина, под условом да је он или онај коме је неистина саопштена имао озбиљног интереса у томе.
Штета која може настати због повреде части и угледа може бити материјална, као што је на пример изгубљена зарада због губитка посла због изнете неистине.
Приликом повреде части и угледа, много чешће долази до настанка нематеријалне штете, него материјалне. Нематеријална штета се састоји у претрпљеним душевним боловима због повреде части и угледа. Појединац који претрпи нематеријалну штету има право на новчану накнаду, а приликом одлучивања о њеној висини суд ће водити рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом.
Занимљиво је питање да ли фирме могу трпети штету због изношења неистина. Част и углед представљају категорије које су везане за личност човека, и њиховом повредом појединац осећа психичку бол. Фирма као правно лице не може осећати психичку бол због изношења неистина те не може ни захтевати накнаду нематеријалне штете. Ипак, фирма може имати губитак у пословању због изношења неистина, те има право на накнаду материјалне штете.
Више о овоме и о разним другим темама можете погледати овде.
