Дуго најављивани еколошки протест тенденциозног назива „Еколошки устанак“, опет је указао на проблематичне појаве које овакви протести доносе, нарочито за људе настањене у Београду.
Шаблон деловања оваквих покрета је, наравно, истоветан западном моделу спин пропаганде. Најпре, означити непријатеља. Потом месецима мобилисати људе по друштвеним мрежама да ти помогну. Донације које немају покриће, идеална сива зона герилског пословања. У међувремену прикупљати и донације из иостранства. Придобити спонзоре. На крају, конкурисати и на многобројне јавне конкурсе Министарства заштите животне средине и узети новац за еколошке пројекте. Само на овом линку чак 70.000.000,00 (седамдесет милиона) динара.
Наравно, ништа без еминентних стручњака за екологију који су завршили факултете драмских или ликовних уметности. Њих само треба пустити да одраде свој професионални ангажман – улогу еколошког активисте. Веома забринутог и дубоко потрешеног.
Када прођу конкурси, лоше време, зима, загађење, летовање и одмори (помало комформистички за некога ко за себе тврди да је герила и устаник), дођеш у Београд и направиш шта? Крајње лицемеран перформанс.
Осим излизаних парола, хистеричног вриштања неке жене, певања песама о антифашизму (?!) (све већ виђено), видели смо и блокаду једне од најбитнијих саобраћајница у Београду. У време саобраћајног шпица, када се људи враћају са посла, довозе и одвозе децу и завршавају своје обавезе.
Како је блокада саобраћаја еколошки чин? Како ће ваздух у Београду бити чистији на тај начин? Колико сте дрвећа засадили? Можда сте обезбедили еколошко прихватљив огрев најугроженијим породицама? Икакав огрев? Показали како се правилно одлаже смеће?
Ви сте буквално оставили смеће за собом. Мислим да ту појаву, да еколошки активисти за собом оставе гомилу пластичног и другог смећа, до сада није забележио ни Монти Пајтон, али јесте један други филм – Идиократија. Са тим у вези, многи људи су покушавали да вам поставе питање у вези ових, благо речено, недоследности, између онога што у стварности радите и онога што ви причате да радите. И добијали су одговор : Ви сте фашиста! Претпостављам да би то објаснило извођење песме Ај Кармела?
Закључак се намеће сам од себе – вас не занима екологија, већ моћ. Са тиме сте, бар што се тиче власти у Србији, на истој таласној дужини. Имали смо прилику да видимо како се активисти из организације Не давимо Београд преко фејсбука свађају са другом политичком, пардон, еколошком организацијом, непосредно пред овај протест.
Одавно имамо прилику да видимо како вођа ОРСП, Александар Јовановић Ћута, има прилику да гостује по телевизијским кућама и порталима попут Н1, ДАНАС, НоваС, ЊузМаксАдриа и сличних „независних“ медија. Независних од Русије, то је сигурно, осим ако Си Ен Ен није постао Путинов. И нико да га пита шта се десило са вођством унутар ОРСП, зашто су се створиле фракције унутар покрета, када и зашто је он постао вођа (када су некада тврдили да они нису политичка организација и да немају вођу као странке), како, када и зашто је добио хектаре земљишта предвиђеног за градњу МХЕ и, тако нека питања. Као што ниједна од тих медијских кућа никада неће питати Не давимо Београд како су из Жуте паткице прерасли у еколошки покрет и, какве везе имају права ЛГБТАЈКЈУ популације у Србији, независност *Косова и Сорошево Отворено друштво, са заштитом животне средине овде.
Уместо тога, Ћута даје срцепарајуће изјаве за ДАНАС, како активисти ОРСПа „продају гаће и мајице да би финансирали покрет“. Даћу вам моменат да обришете сузе док вам се то мало слегне. Дакле, гаће и мајице да финансира покрет чији су оснивачи и чланови, попут Андријане Спасов, чланови СНСа! Андријана Спасов, админ групе ОРСП и један од оснивача, одговарајући на ове оптужбе на Твитеру, барем је искрено признала да је она из малог места на југу Србије, Димитровграда, и да тамо „ако ниси члан СНСа, ниси нико и ништа.“
Да не заборавим да поменем и владајућу клику око Александра Вучића и њега самог, који ствара слику у јавности како је он на једној страни, а ови „еколози“ на другој. Да видимо шта о томе пише у чланку Би Би Сија на српском језику „ЏорЏ Сорош – зашто се десничари плаше познатог милијардера“ (цео чланак можете прочитати ОВДЕ :
„Име Џорџа Сороша је добро познато на Балкану.
Организација коју је основао – Фонд за отворено друштво – помагала је различите невладине организације и независне медије у бившој Југославији, Албанији, Бугарској и Румунији од почетка деведесетих.
Политичари на власти често оптужују Сороша за дестабилизацију њихових држава – најчешће, али не и искључиво пред изборе.
Бивши македонски премијер Никола Груевски најавио је „борбу за десорошизацију земље“ и запретио да ће проверити пословање свих невладиних организација које добијају новац из иностранства, пре избора на којима је његова партија ВМРО-ДПМНЕ изгубила власт у децембру 2017.
Оптужбе да Сорош финансира опозицију изнео је у Србији министар одбране Александар Вулин.
Након разговора о реформама у друштву, медијским слободама и владавини права, као и интеграцији Рома у Србију, Вучић је изјавио да је „Србија спремна за достизање европских стандарда“.
Ливиу Драгнеа, својевремено најмоћнији политичар у Румунији, захтевао је 2017. да се испита да ли је рад невладиних организација које добијају део буџета од Фонда за отворено друштво „у складу са интересом јавности“.
Пред локалне изборе у Албанији, одржане у јуну 2019, председник Илир Мета је изјавио како је у току „кампања дестабилизације земље“ која се спроводи и унутар и ван Албаније.
Kао одговорног за ову кампању означио је Џорџа Сороша.
У Хрватској, десничарска организација Хрватски национални етички суд прогласила је Сороша непожељном особом и захтевала забрану рада организација које финансира Фонд за отворено друштво.“
Дакле, ви сте изгледа ту да амортизујете незадовољство грађана и одвучете гласове опозиције пред изборе (ако она уопште и постоји).
Ај Ај Кармела, докле ћете тако?
Наташа Станојловић
Магазин Видовдан
