Вера није књига. Вера није диплома. Вера није наука.
ВЕРА ЈЕ ОРУЖЈЕ!
Наше баке- неписмене, босе, гладне – имале су већу веру него сви модерни „учењаци“. Њима није требало знање слова да знају да је Бог жив. Њима није требала формула да виде да их Господ чува. Њихово „Бог ће помоћи!“ било је јаче од свих библиотека света.
А ми? Ми тражимо доказе, бројке, теорије. Срамота! Вера не тражи доказ. Вера је скок у мрак са осмехом. Вера је кад станеш пред бездан и кажеш: „Боже, ти водиш!“
Или верујеш или си изгубљен. Нема трећег пута. Ко нема веру, тај је као војник без пушке, као кућа без темеља, као војска без заставе. Први ударац – и пада! Али ко има веру, тај стоји. Громови га не померају, олује га не руше.
Занимање? Глупост! Није важно јеси ли радник или професор, војник или чобанин. Важно је срце! Важно је да се крстиш, да клекнеш, да кажеш: „Господе, ево ме!“ Важно је да верујеш као дете, као војник, као мученик.
Наука ти каже да си смртан. Вера ти каже: Живећеш вечно!
Наука ти каже да је камен тежак. Вера ти каже: Помериће се!
Свет ти каже: бој се! Вера ти каже: НЕ БОЈ СЕ!
Веруј! Без компромиса, без питања, без калкулације. Веруј као што су веровале наше баке: просто, јако, непоколебљиво!
м.п
