Нечитак потпис пропаганде: напад „Вијести“ на Србију и Србе

Подгорички дневник „Вијести“ поново је показао зашто је од најранијих дана транзиције у Црној Гори био много више од новине – инструмент једне идеолошке, политичке и медијске мреже која својим текстовима и насловима систематски гради непријатељску слику о Србији и српском народу.

На насловној страни од уторка, под ударним насловом „Нечитак Вучићев потпис“, овај таблоид покушао је да још једном оживи стару матрицу – Србија као инспиратор, а Срби као реметилачки фактор. Повод су били наводни „антитурски протести“ у Црној Гори, које „Вијести“ представљају као дириговане из Београда, уз сугестију да иза сваког израза незадовољства унутар Црне Горе стоји неки „политички миг из Србије“.

Тај „нечитак потпис“ из наслова, дакле, није ни штампарска грешка ни случајан избор речи. То је провидна метафора – покушај да се Србија прикаже као сила која нешто кријући потписује из сенке. Таквом сугестијом, редакција „Вијести“ наставља дугогодишњу праксу да сваки покрет, глас или протест који долази из редова грађана а који се њима не допада, обавезно стави у оквир „спољног утицаја“.

Важно је подсетити да „Вијести“ више одавно нису локални лист, нити „независни медиј“ како се самопроглашавају. После уласка компаније Унитед Медиа у власничку структуру – медијске корпорације у оквиру империје бизнисмена Драгана Шолака — овај лист постао је само један од шрафова у регионалној мрежи медија који делују синхронизовано, са јасно препознатљивом политичком агендом.

Иста мрежа, која у Србији стоји иза Н1, Нова С и низа других интернет медија, сада у Црној Гори преко „Вијести“ игра исту улогу – дестабилизацију сваког односа Београда и Подгорице који би могао бити конструктиван, подстицање сумње и страха, и што је најважније – стварање климе у којој се Србија и Срби по правилу представљају као претња.

Све што долази из Србије, од политичке изјаве до културног програма, у том систему тумачи се као „утицај“. А све што долази из других центара моћи, нарочито Загреба и Сарајева, представља се као „помоћ“, „партнерство“ или „европски пут“. Тако се медијским речником поништава не само државни, већ и културни и идентитетски субјект Срба у Црној Гори.

Кључна последица таквог новинарства јесте перманентно одвикавање јавности од стварности. Срби у Црној Гори више се не третирају као заједница са својим ставом и гласом, већ као „продужена рука“ неке спољне политике. Када се бране свој језик, црква или право на национално име – медији попут „Вијести“ ту одмах виде „руку Београда“.

Таквим приступом не само да се умањује демократски значај политичког израза Срба, већ се и унапред оправдава сваки удар на њих, јер ако је све „инспирисано споља“, онда ни једна репресија није домаћа, већ „одбрана суверенитета“. Та логика је већ виђена и препозната, користила ју је пропаганда током свих година сукоба, од 90-их до данас, само са променом амбалаже.

Стара школа демонизације

„Вијести“ су, у суштини, наследиле стил некадашњих режимских медија који су у Црној Гори и региону Србе увек стављали у позицију „сметње напретку“. Али сада, под маском модерног новинарства и уз западне донаторске ликове у управним одборима, та кампања делује уједначено, софистицирано и дугорочно.

Језик је исти, само је тон пригушенији, када се у тексту каже „ентузијазам домаће послуге на Вучићев миг“, то је јавно етикетирање људи у Црној Гори који се осећају као Срби, као издајника и агената. Тако се медијским пером прави друштвена подела која, у стварности, производи нетрпељивост и страх.

Србија не сме да игнорише овакве медијске нападе, јер они нису пука реторика већ механизам дугорочне политичке обраде јавног мњења. Свака насловна страна попут ове, сваки текст који Србију означава као „извор сметњи“, гради атмосферу у којој ће сутра бити лакше оправдати нечије отпуштање са посла, претњу, па и физички напад само зато што је неко Србин.

Одбрана интереса српског народа у Црној Гори није питање сујете или „реакције на едије“, већ је на првом месту питање националне безбедности. Јер ако се допусти да медији, под плаштом независности, систематски трују свест и намећу лажну слику о Србији као опасности, онда ће сутра бити много теже повратити поверење, заједништво и елементарну истину.

На крају, треба рећи отворено да „Вијести“ нису глас Црне Горе, већ инструмент у рукама медијског конгломерата чији је задатак да Србију и Србе држи у позицији сталне кривице. Њихов „нечитак Вучићев потпис“ у ствари је само потпис једног ширег пројекта.

Али колико год се трудили да тај потпис учине „нечитким“, свима је већ јасно ко стоји иза њихових страница. И још јасније за чији рачун пишу.

пише: Владимир Вуковић