Неиспричана прича о никад несаграђеној лепоти: Видовдански храм

Фото: Скриншот Јутјуб

У Србији је почетком 20. века постојао пројекат изградње националног храма у коме би били смештени сви јунаци српске средњовековне епике и српског националног памћења.

За задатак изабран је вајар Иван Мештровић.

Упорни присталица југословенске идеје, био је упознат са српском епиком и косовским култом од младости.

Видовдан представља празник од огромног значаја у српској култури који је кроз векове обликовао српски идентитет и самим тим Видовдански храм треба да одговара својој величини.

Монументална зграда је требало да буде дугачка 250м, широка 200м и планирано је да се изгради на месту битке на Газиместанском пољу.

Култ је јачао последњих деценија 19. века како су се границе Кнежевине/Краљевине Србије приближавале Косову а мисао о коначном ослобођењу наших крајева од Османлија убрзо се остваривала. Први Мештровићеви радови на ову тему приказани су на изложби у згради Бечке сецесије 1910. године што је изазвало чуђење али и забринутост.

Политички набој Видовданског храма достигао је врхунац 1911. године када је Мештровић окренуо леђа АХ и одлучио да представља Србију на међународној изложби у Риму 1911. године. Тамо су приказана многа његова дела која су била предвиђена да буду у храму.

Дрвена макета Видовданског храма завршена је 1913. године, јужнословенска Валхалла. У облику крста са масивном куполом и петоспратном кулом која симболизује пет векова које су јужнословенски народи провели под Османлијама. На улазу би се налазиле статуе девет коња као референца на српски еп „Смрт мајке Југовића“. Са стране улаза биле би две статуе лава. Ходник од 100м би са обе стране био окружен каријатидама које симболизују мајке, сестре и удовице погинулих хероја. Данас су те статуе чува се у Народном музеју Србије у Београду. На крају ходника би се налазила кула од пет спратова са сваким спратом испуњеним мишићавим каријатидама које симболизују душе хероја погинулих у бици летећи ка небу.

После куле би се направила купола налик Пантеону у којој би се налазила 5 метара висока статуа Марка Краљевића (Кнеза Марка), српске херкулске фигуре из епова на његовом верном коњу званом Шарац.

Поред њега и око њега би се поставило још око 100 статуа. Статуе би биле како стварне историјске личности, тако и митске из епова. Неки од њих су кнез Лазар, Милош Обилић, Бановић Страхиња, итд… Статуе се данас чувају у НМ у Београду.

Око главне куполе биле би још три куполе до којих би се могло приступити степеницама.

Унутрашњи зидови храма би били прекривени рељефима који приказују моменте из Косовске битке (Смрт кнеза Лазара, Милош Обилић убод султана, Издаја Вука Бранковића итд.).

Рељефи инспирисани онима у древној египатској и перзијској уметности.

Али онда је дошао рат.

Планови су одложени и макета је 1915. године била на изложби у Лондону (слика испод). После рата враћена је у новостворену Југославију. Мештровић својом уметношћу украшава многе градове, али модел се губи током 1930-их. Пронађен је много касније у Њујорку и враћен у Београд. 1971. године поклања се граду Крушевцу за годишњицу 6 векова од оснивања где се и данас налази у музеју (слика испод).

Још увек не могу да преболим да се не гради. Ево још фотографија разних скулптура које су требало да буду у храму.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *
Најновије

Запрати нас

Фацебоок Тwиттер