Без обзира што се нека дела потежу после 22 године, са некредибилним и лажним сведоцима, што се крши Бриселски споразум са јасно одређеним правосудним тачкама, једно је истина ‒ Србима прете дугогодишње робије
Пише: Биљана Радомировић
Сваки Србин који буде ухапшен под сумњом да је починио ратни злочин 1999. године на територији Косова и Метохије, унапред је од стране косовског правосуђа осуђен на казну затвора од 10 до 20 година.
Без обзира што се тиме крши Кривични закон Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, који се у то време примењивао и примењује за дела почињена у том периоду, без обзира што се нека дела потежу после 22 године, са некредибилним и „лажним” сведоцима, што се крши Бриселски споразум са јасно одређеним правосудним тачкама, једно је истина ‒ Србима прете дугогодишње робије.
Ово за „Политику” тврди Љубомир Пантовић, адвокат из Косовске Митровице, који се од 1995. године бави адвокатуром, а до сада је 16 оптужених и осуђених Срба бранио за тешко кривично дело ратни злочин против цивилног становништа почињен на територији Косова и Метохије почињеног 1999 године.
У разговору за наш лист још закључује да је неопходно да у суђењима овакве врсте учествују судије странци који би били већина у судским већима.
‒ Судије и тужиоци, прво Унмика, а потом Еулекса делили су правду од 2000. до 2017. године и правосудни систем је успешно функционисао. Како су надлежности прешле на косовски правосудни систем, правде нема, па тако сваки Србин који буде оптужен за кривично дело ратни злочин нека зна да ће унапред бити осуђен на најминималнију казну од десет година. Нема сумње да ће појединци као и у случају Горана Станишића добити 20 година, или Зорана Ђокића, који је осуђен на 12 година робије ‒ видно незадовољан дељењем правде у Приштини, где се у Специјалном одељењу за тешка кривична дела суди Србима, говори адвокат Пантовић, наглашавајући да одлуке Основног суда у Приштини за ову двојицу Срба још нису правноснажне.
Када је у питању Зоран Ђокић, који се терети за ратни злочин почињен у Пећи, уложена је жалба, одржана је седница већа Апелационог суда и сада се чека одлука.
Станишић који је недавно осуђен уз драстично кршење тачке 10. Бриселског споразума, мораће још најмање два месеца да чека да адвокат добије писану пресуду, како би у законском року могао да уложи жалбу.
Обојица су ухапшена после скоро 20 година, иако су за све то време долазили на Косово и Метохију где су и рођени, али су изјаве „лажних и некредибилних сведока” дале за право судском већу да их максимално казне.
‒ На једном од суђења Зорану Ђокићу, који је годинама радио за међународне структуре, па и косовске, где је морао да прође ригорозне провере, судијама сам показао слику где је Ђокић поред Хилари Клинтон, у то време државне америчке секретарке, Трејси Џекобсон, амбасадорке америчке канцеларије у Приштини, на једном скупу у Приштини где је било још људи. Питао сам председавајућег како је Ђокић могао да се нађе поред другог човека Америке (Клинтонове), када је Приштина вршила провере, ако је иједног момента било сумњи у његов кредибилитет! Рекао сам да овом сликом, али и овом пресудом Приштина шаље поруку Америци „да је Америка банана држава” ‒ наводи Пантовић, уз подсећање да је скоро до самог хапшења Ђокић са родитељима, супругом и двоје деца и са двема сестрама живео у Косовској Митровици.
Адвокат Пантовић резигнирано говори и о случају Дарка Тасића, из Велике Круше, који је правноснажнпо осуђен на 11 година затвора, Златана Крстића из Неродимља којем је приштински суд одредио робију од 14 година, Ненада Арсића, из Чаглавице према којем је суд, наводно „био благ” и осудио га на шест година тамничења, зато што је на „основу сведочења” утврђено да је оштећена лица терао да певају српске песме.
Драстичан је, како каже адвокат, случај Зорана Вукотића, против којег су поднете четири оптужнице.
‒ У случају Вукотића суд је по закону дужан да води јединствен кривични поступак. Међутим и поред небројено много захтева одбране, суд одбија да то уради и паралелно му суди за четири кривична дела за ратни злочин, а све са циљем да му се не изрекне једна већ четири казне. Да нагласим да не постоји случај у судској пракси Међународног кривичног суда за бившу Југославију да једно исто лице буде предмет суђења за више кривичних дела које се односе на ратни злочин, с обзиром на то да се сва инкриминисана дела спајају у једну оптужницу и једну пресуду. Али овде правосуђе може да ради шта му се прохте ‒ тврди Пантовић, уз закључак да по ономе како се суди на Космету, све што су Срби урадили 1999. године јесте ратни злочин.
‒ То је неприхватљиво и у супротности је са законом. После 21. године колико заступам Србе за кривично дело ратни злочин, могу једино да кажем да су суђења крајње неправична, у смислу да се суд не руководи снагом доказа и аргумената већ су у питању други разлози због којих се Срби осуђују на дугогодишње казне затвора. На исти начин поступа и специјално тужилаштво Косова које спроводи истраге и подиже оптужнице за ову врсту кривичних дела. Једноставно, циљ Приштине је оптужити и осудити што више Срба за ратне злочине, наводно учињене на Косову у току рата 1999. године ‒ тврди у разговору за „Политику” адвокат Љубомир Пантовић, који наглашава да је код оваквих суђења створена атмосфера код косовских политичара и носиоца функција на власти који готово свакодневно и континуирано у јавности говоре о некаквом српском геноциду на Косову.
Спомиње две недавне изјаве Аљбина Куртија, премијера привремених косовских институција, и Вјосе Османи, председника самопроглашене косовске државе, који су у одвојеним наступима говорили о још једним доказима које је Србија починила на Косову.
‒ Подсетићу да пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију нико није оптужен, нити осуђен за геноцид на Косову 1999. године. И поред тога приштински политичари свесно манипулишу јавношћу, а овдашњем правосуђу шаљу поруку како треба да суде Србима и неалбанцима за догађаје из 1999. године ‒ истиче адвокат из Косовске Митровице.
Подсећа на случај када је осуђен Скендер Бисљими, Ром из Косова Поља, који се у време једне акције нашао у цивилном оделу поред контејнера, што је иначе и чинио како би прехранио породицу свих године и пре рата.
‒бТужилац је тврдио, а суд прихватио да је тај неписмени Ром, једини у тој полицијској акцији без оружја и у цивилном оделу извршио кривично дело ратни злочин и он је осуђен на десет година затвора без икаквог доказа о кривици. Како је могуће да је неко извршио ратни зчлочин без оружја и без конкретног деловања, остаће тајна ‒ каже Пантовић, уз напомену да је Бисљими ухапшен на граници Босне и Херцеговине са Србијом и да се као и сви Срби оптужени или осуђени за ратни злочин налазе у затвору високог ризика у селу Грдовац код Подујева.
На крају разговора за „Политику” питамо адвоката да ли сваки Србин, било да се налази на Космету било као расељено лице, који долази на Космет може да буде ухапшен да је починио ратни злочин, а самим тим и да му већ одмах буде пресуђено, каже:
Једно је сигурно, а то је да онај Србин који буде ухапшен, без сумње ће већ бити и осуђен на најмаксималнију казну, без обзира на закон. Јер у случају приштинског правосуђа, правда је у блату.
Политика
