“Село гори, а Захарова се чешља”
Ако је у политици веома битно имати доброг ПР-а који ће на прави начин да презентује вашу политику, онда је последња изјава госпође Марије Захарове, портпаролке Министарства спољних послова Руске федереације заиста прави показатељ тренутне политике Кремља. Шта више Захарова јасно и гласно показује како Кремљ види и осећа дешавања у Украјини али и у свету.
Госпођа Захарова је у свом налету маштовитости изјавила да, уколико Русија буде слала оружје побуњеницима из Тексаса, то неће значити да се Русија “аутоматски” сврстава на једну од страна у сукобу, покушавајући неспретно да направи поређење са ситуацијом у Украјини, али и да јавност која очекује да види јаку и на одговор спремну Русију, увери да Русија има снагу да им “врати истом мером”. Порука – «могли би смо и ми помоћи Тексасу као што ви помажете Украјини» је само реторичка порука и ништа више.
На жалост, стварност је другачија. У тренутку када стотине младих Руса гину у лоше припремљеном и вођеном сукобу у Украјини, госпођа Захарова се бави «решавањем» граничног проблема САД на граници са Мексиком на нивоу оне наше народне “Село гори, а баба се чешља”.
Својом изјавом, госпођа Захарова је можда задовољила жеље просечног и површног симпатизера Русије, вероватно је у многим грудима поново био онај осећај да “Руси долазе”, али сем тог осећаја, другог ефекта није било и неће га ни бити. На жалост, то су крајњи домети руске политике у овом драматичном моменту светске историје.
За разлику од Русије, Сједињене Америчке Државе систематично полако али неумољиво сигурно остварују своје стратешке циљеве, Европа је “дисциплинована”, рат у Украјини се заглибио у блату и крај му се не назире, Русија је изгубила драгоцено време да војним путем заврши посао и сад у дефанзиви иде на изнуривање противника и постизање услова за какав-такав мир, мир који опет не зависи од жеља зараћених страна, већ од процене “трећег” коме у овом тренутку одговара да све то траје што је дуже могуће.
У својој политичкој и војној немоћи, лошим проценама и лошој војној стратегији примењеној у Украјини, Русија заглибљена у украјинском блату тражи наду у политичким променама у Европи и доласку неких нових, за сарадњу спремних снага. Ту су шансе за промену геополитичке оријентације ЕУ минималне јер и припадници европске деснице нису претерано склони проруским ставовима (ево на пример Италије и премијерке Мелони). Чак је и мађарски лидер Орбан који звучи најмање проукрајински у ЕУ увео све санкције Русији првог дана увођења санкција од стране ЕУ.
