Десетине хиљада Хаићана стигло је до границе са САД. Гласине су подгрејале наду да ће моћи да уђу у ту земљу и тамо да остану. Али, председник Бајден у кога ти људи полажу наде има друкчије планове.
Наду у америчком пограничном граду Дел Рио представља бледожута зграда поред прашњавог фудбалског терена. Ко је дотле успео да дође, тај је преживео прелазак преко реке, прешао границу и за сада је на сигурном. А онај ко у сенци зграде стоји у реду са смеђом ковертом у рукама, тај овог страховито врелог дана чека на аутобус.
У хладу је више од 40 степени Целзијуса, али ту има воде и воћа. За то су се побринули волонтери организације „Гранична хуманитарна коалиција“ (Бордер Хуманитариан Цоалитион). Више не владају услови недостојни човека, као испод моста преко реке Рио Гранде који повезује Мексико и Сједињене Државе. Чарли је један од преко стотину миграната, а готово сви су с Хаитија. Тај 32-годишњак већ је дуго на путу.
Ред испред бледо жуте зграде
Путовао је два месеца, прошао кроз 12 земаља. Све, каже, за своју будућности. Домовину је напустио пре више година. Неколико година је провео у Чилеу, али економска ситуација се тамо због пандемије погоршала. А повећала се и дискриминација. Назад на Хаити не жели. Тамо је након атентата на председника Жовенела Моизеа у јулу и земљотреса у августу још већи хаос. То не обећава будућност какву Чарли сања.
Чарли, овде на фотографији са дететом једне познанице, на путу је већ два месеца
Сада је коначно у САД. Нада се да га неће вратити, јер има рођаке у Орланду. Томе се нада и Едлин. Та 27-годишњакиња седи мало по страни и храни своју једногодишњу ћерку. „Надам се послу и бољем животу“, каже. И она је 2018. побегла, најпре у Чиле, а онда се пре два месеца упутила према САД. „Добро сам“, каже Едлин упркос свему. Њене реченице су кратке, стално гледа своје дете.
И Едлин има коверат у којем су подаци како доћи до родбине у САД. Међу мигрантима кружи прича да нико ко има родбину у САД неће бити враћен. Многи су поверовали да ће доласком Џозефа Бајдена за америчког председника све бити боље, да ће моћи да се уселе у САД. Али, иако је Бајден обећао хуманију политику од Доналда Трампа и зауставио изградњу ограде на граници, препреке на јужној америчкој граници нису нестале.
Непожељне слике
Неколико километара јужно од жуте зграде у Дел Рију је црна ограда од гвожђа на којој престаје нада. Након што су објављене фотографије из тамошњег мигрантског кампа, приступ је забрањен. На једној одавно затвореној робној кући још су рекламе на шпанском за алкохол и цигарете. То је најава обећане земље која полако бледи.
Хиљаде људи испод моста који прелази реку Дел Рио
Блокаде на путу и полиција не дозвољавају прелаз преко моста преко којег се иначе обавља гранични промет. Путем патролирају војници Националне гарде у теренским возилима, а још је отворен један улаз за стотине службеника које је влада у Вашингтону послала у Тексас. Они би требало да ситуацију хитно ставе под контролу како се не би појавиле неке нове фотографије које би биле неугодне за Бајдена. Његов министар за националну заштиту Алехандро Мајоркас дошао је како би избеглицама поручио: „Не долазите!“ А оне који су већ стигли, да одлучно врати назад.
Слаби изгледи
Хаићане од недеље авионима враћају у њихову домовину. На хиљаде људи најпре пребацују у друге градове у САД како би тамо било одлучено о њиховом статусу. Већина ће, најављује Мајоркас, бити враћена у своје домовине. Али људи и даље покушавају да уђу у САД. На неким снимцима се види како америчка гранична полиција на коњима тера мигранте који прелазе Рио Гранде користећи чак и бичеве.
То су сцене због којих је Бела кућа изразила згражавање, али оне су обишле свет, исто као и фотографије кампа испод моста. Њега власти намеравају да уклоне до краја недеље.
Франк Лопез тиме није изненађен – ни хаосом који влада, нити бројним мигрантима. „Једини који су изненађени су политичари“, каже тај 55-годишњак који је и сам дуго радио као гранични полицајац. Град Дел Рио са 35.000 становника за њега је „ратно подручје“. За то је, сматра, одговоран председник Бајден. Он је обећао да ће границе бити отворене. „То неизбежно води у катастрофу“, каже Лопез док стоји на блокираном мосту на којем снима кратке видео-снимке за своју Фејсбук-страницу.
Трампов симпатизер Франк Лопез сматра да је председник Бајден одговоран за кризу
Љут је на политичаре, и то не само на Демократе. Лопез је симпатизер Трампа и подсећа да је бивши амерички председник бар вршио притисак на Мексико. И нико нема појма како ће се свео ово сада одразити на живот грађана, каже Лопез. Наравно, у граду живот иде даље, викендом се одржавају утакмице. Али, људи се боје великог броја миграната који ће, каже, стизати у све већем броју, ако их држава не буде доследно враћала. „Нисмо ми бездушни, али не можемо да помогнемо свима, постоји граница“, каже Лопез.
Гранични прелаз Дел Рио је затворен
За конзервативце као што је Лопез та граница одавно је прекорачена. У августу је полиција ухватила више од 200.000 људи без докумената у покушају илегалног преласка границе, од октобра прошле године више од милион и по. Републиканци за то криве Бајденову политику усељавања. Тед Круз, сенатор иза Тексаса, објавио је снимак на друштвеним мрежама уз хештег #БиденБордерЦрисис на којем се види како стоји пред мостом испод којег су стотине људи.
Расправа о усељавању биће једна од главних тема тзв. „међуизбора“ који се у САД одржавају следеће године. Председник Бајден не успева да пронађе излаз из дилеме како деловати хумано и уједно позвати мигранте да не долазе. Организације за људска права, али и лево крило Демократа критикују председника због тога што људе враћа на Хаити. „То је нељудски. Хаићани проживљавају једну кризу за другом и заслужују саосећање“, објавила је на Твитеру конгресменка Илхан Абдулахи Омар.
Роберте „Робенз“ Маркез и сам је дошао у САД као мигрант
Уметник Роберте Маркез, познат под именом „Робенз“, позива да се обуставе депортације и изражава солидарност са својом „браћом под мостом“. Он потиче из Мексика, а у међувремену има америчко држављанство и годинама ради с мигрантима. Њима би помогло када би имали посао, али бројни Американци се боје за своја радна места. Управо то Републиканци наводе као аргумент за своју рестриктивну политику усељавања. Па ипак, бројне послове у САД и сада раде људи без докумената. Робенз се није слагао с Трамповом политиком, а код Бајдена, каже, још није сигуран. Али, враћати људе нема смисла, каже он: „Они ће поново да дођу“.
Чарлy и Едлин за сада не морају назад, иду даље у САД. С мало закашњења стиже аутобус који су организовали активисти у Дел Рију. За њих има места. Али питање је да ли ће моћи и да остану.
Дојче Wеле
