Знате ли оно како су у „Мустри за револуцију” Срђа Поповић и Метју Милер (а сви овдје знате ко су Срђа Поповић и Метју Милер) писали како је смијех добар начин за рушење диктатора али још бољи за обесмишљавање неоспоривих чињеница? Формула функционише просто: извргнеш руглу чињеницу да је, рецимо, Сорош фондација финансирала велики број пројектних НВО, медијских кућа, политичких партија и сл. (ово најбоље помињањем људи рептила, Браденбуршке групе, протокола сионских мудраца, нешто што би Медо могао да прича итд.) и више нико не вјерује да се Сорош бавио тиме чиме се бавио.
Али ево, уз читав ризик да звучим као гост Теше Тешановића, спреман сам да поднесем ту цијену само ради забавне чињенице, а ви ако хоћете вјерујте (а и не морате): 34% удјела у власништву НД Вијести посједује MDIF (Media Development Investment Fund), америчка корпорација, инвестициони фонд који повољно финансира >>угњетаване<< медије широм планете (иначе, од 2016. MDIF је забрањена у Русији због отвореног антируског дјеловања и стављена на листу непожељних НВО). Оно што је нама овдје додатно забавно је да је MDIF основао Саша Вучинић, српски новинар, главни уредник и генерални менаџер радија Б92, током деведесетих, кад се пред својим међународним партнерима истакао борбом против Слободана Милошевића. Управо тих година, његов дугогодишњи финансијер Џорџ Сорош, запазивши таленат српског пулена, одлучује да му додијели озбиљнији ангажман и Вучинић напредује: постаје савјетник за медије Сорош фондације са сједиштем у Прагу. Убрзо потом, уз иницијалну помоћ од пола милиона долара из трезора Сорош фондације, Вучинић оснива MDIF. Наравно, организација се и дан данас финансира из истих резерви.
Другим ријечима, непријатна чињеница је да, имплицитно, кроз другу организацију, Сорош контролише 34% медијског концерна Вијести. И све су ово ноторне, у два клика провјерљиве чињенице које вам нуди и википедија на енглеском језику.
Само немојте опет да буде као за Богоуличарке да Непријатни нешто лаже.
