Несрећна љубав госпођице Луњевица и Богдана Поповића

draga masin
,,Упркос распрострањеном мишљењу у популарној литератури, краљица Драга, убијена у Мајском преврату са мужем краљем Александром, није била ни зла, ни жена лаког морала. Објашњење за искривљену слику коју о њој имамо лежи у оној општепознатој чињеници да „историју пишу победници“, у овом случају Карађорђевићи, којима је било потребно оправдање за масакр почињен 1903. над последњим Обреновићима како би њихова династија дошла на власт.

Драга је била једно од шесторо деце Панте Луњевице, својевремено управника града Београда и начелника Шабачког округа. Луњевице су били богата и угледна фамилија, учесници Првог и Другог српског устанка. Али Панта је пред крај живота полудео и скончао у лудници, па је терет бриге о породици пао на Драгу. Зато се удала за 15 година старијег инжењера Светозара Машина, пореклом Чеха, алкохоличара и епилептичара.
Брзо је остала удовица, па је да би се издржавала, преводила приче са француског и немачког језика и објављивала их у листу Домаћица. Неке приче је и сама писала и потписивала их са – Рудничанка.

Талентована за писање, Драга се брзо прочула као новинар, па је постала стални члан редакције листа Застава. Бистроумна, а уз то врло писмена, Драга је врло брзо постала тражена не само као преводилац, већ и као новинар. Остало је забележено да је била и члан Друштва новинара. О њеном моралу најбоље сведочи чињеница да ју је краљица Наталија узела за дворску даму. У Београду, у којем се онда све знало о свакоме, краљица то не би учинила да је на Драгу била пала ма и најмања сенка. Као дворска дама, Драга ће се зближити са Наталијиним сином, будућим краљем Александром, удаће се за њега и погинуће штитећи га својим телом од атентатора, али то је позната прича.

Ми ћемо се овде позабавити несрећном љубави деветнаестогодишње Драге и Богдана Поповића (1863–1944), пре него што је ову изузетну жену сколила несрећа. Овај рођени Београђанин, после студија филозофије у Паризу, вратио се у Србију и почео да гради универзитетску каријеру. Врло брзо постао је утицајан критичар, личност од чије речи зависи хоће ли неки писац бити прихваћен код публике или пропасти. Покренуо је Српски књижевни гласник, истицао се у друштвеном раду оснивањем ПЕН клуба и Друштва пријатеља Француске… и све време био заљубљен у три године млађу Драгу. Остала су сведочанства Београђана који су их виђали како сатима шетају и расправљају о књижевности…Али кад је дошло време да се седамнаестогодишња Драга Луњевица уда, њен отац – болест га је већ у зачетку била учинила нетрпељивим и неразумним – проценио је да је Светозар Машин, државни службеник, боља прилика од младог професора литерате. Машини су имали кочије и ложу у Народном позоришту, Светозарев отац дошао је из Чешке и неко време био и лични лекар краља Милана, а Поповић је „ходао с главом у облацима“. Венчање је било заказано за август 1883. године у Саборној цркви. И док је млада стајала у порти, пришао је неки мусав дечак и предао јој букет жутих ружа. Одмах је знала од кога су, јер јој је Богдан често рецитовао песму о ружама ове боје. У букету је била непотписана цедуљица са само једним редом: „Зар је овако морало бити?“
Драга је убијена 1903. године. Богдан Поповић живео је до 1944.“

– Момчило Петровић, Занимљива историја Срба у 147 прича

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас