Био једном један Кркан. Био је неписмен, али продоран. И тај неписмени али продорни Кркан је 1946. са својом партизанском четом ушао у „ослобођени“ Београд. Метак испалио није. Нашао је стан у центру Београда, пребио па похапсио реакционарске власнике, и указом о конфискацији имовине „народних непријатеља“, уселио себе и другарицу Крканку у тај стан у строгом центру главног града.
Ту су му се родили и мали Крканчићи, крајем 1950-тих. Крканчићи су се описменили, ишли на радну акцију и сексуално узнемиравали ћерке из сиромашних реакционарских породица, јер им због Крканове фунције нико ништа није смео. Кад су стасали, уз помоћ Крканове позиције, добили су и посао преко везе, државни, зна се. Спадали су у оних 10% грађана СФРЈ који су имали црвени пасош, па су ишли у Трст по фармерке, правећи паузе за спавањац на клупи. Наручивали су и виски у „Златном папагају“ и тврдили да су крем. Певали су „Рачунајте на нас“ и избегавали војни рок. Кад су се поженили, Кркан им је купио још по стан, у кругу двојке, зна се. Кад је Кркан умро почетком осамдесетих, од сакупљених и покрадених реакционарских пара, као и огромне војне пензије коју је оставио, купили су још по викендицу на Златибору. А уз то изродили су и малу Крканчад. Крканове унуке, пионире у марамама који дају часну Титову реч и са песницом на челу певају „Хеј Словени“.
Кад су дошле деведесете, поделише се Кркани на социјалисте и демократе. Па једни против других. Као. Кркани социјалисти су се бавили профитерством деведесетих. Кркани демократе су двехиљадитих следили визију, па се баве профитерством до данашњег дана. И тврде да су „прави Београђани“, из круга двојке. Гнушају се злих националиста, некултуре, воле евроске вредности, летују на Хвару, и кукају за ко-нас-завади Југом.
Е, ти Кркани, баш ТИ Кркани, данас негодују на химну „Боже правде“.
Шта вам није јасно?
Аутор: Никола Чобић
Извор: фејсбук
