Владан Јеремић, иначе предсједник одбора сликарске секције у Удружењу ликовних уметника Србије, који се тако жустро борио за слободу изражавања ономад кад је оскрнављена изложба неких цртежа мртвих беба и абортуса у Београду, сада плаче због мурала генерала Р.М. Овакве лијево-либералне фондашке мутације од „умјетника“ желе слободу изражавања и говора али само за себе и своје умоболне идеје. Замисли хоћеш да насликаш мурал и мораш прво скицу предати комисији комуно-уст*ша из Београда, хахахахах!!!
Па ови људи су генијалци! Још убаците ону усташ*ињу Аиду Ћоровић у комисију да вам употпуни угођај. Владан наравно припада оном соју сплачинарских лијево-либералних умјетника који се буне када шиптарским умјетницима у Београду стоји звјездица умјесто имена државе (јер Косово није држава) и то називају „хегемонијом културне цензуре“ али зато би Владан радо прекречио све и један мурал који има било какво обиљежје српске културе, историје или било чега сличног. Ја не знам како напросто овим умоболним спод*бама не засмета бар на секунд ниво њиховог менталног парадокса у којем обитавају 24/7, једноставно мој мозак не може да свари ту количину гадости и напаћености. Ми у БиХ и Републици Српској имамо исто на извоз умјетника који припадају овом соју, али Београд је дефинитивно шампион и легло оваквих психијатријских случајева.
Све у свему ради се о људима из којих врви фашизам и диктатура са комплексима мање вриједности који би вам сутра зачепили уста физичком силом да могу. Само што је Владан мало смијешнија верзија тога јер је оличење слабића, а слабићи су најопаснији када добију моћ.
Никола Дабић
