Зашто неће бити Мајдана у Србији?
1.Западни фактор
У Украјини је (гео)политички Запад стао у потпуности на страну демонстраната и против власти. У Србији је супротна ситуација; твитови амбасадора САД у Србији (чуј мене председника Србије) Кристофера Р. Хила од данас поподне отклањају сваку сумњу да се САД дистанцирају од ових протеста који без њихове пресудне подршке и помоћи- не могу успети.
Тамо у Кијеву су Викторија Нуланд и бројни други из америчке амбасаде делили сендвиче (иронија) проевропским демонстрантима и били редовни на њиховим скуповима (чак и као говорници), овде у Србији „перу руке“ од њих и признају СНС и Вучића за победнике ових избора.
- Бројчаност
У Кијеву су демонстрације трајале месецима и бројале више десетина хиљада људи. Прозападна опозиција је у ових недељу дана од избора изводила на улице Београда у просеку по неколико хиљада 2-3-4) људи дневно, са тенденцијом даљег опадања у складу са нелогичношћу ситуације, циљева и неизвесношћу даљих корака и развоја ситуације.
- Одсуство критичне масе
На Мајдану су били и довођени хулигани и бројни други спремни да се озбиљно побију са полицијом, понесу ватрено оружје и сл. док је потенцијал за насиље код демонстраната ових дана код нас ипак мали, малтене непостојећи. Изузеци су ситни и своде се углавном на оно што смо видели синоћ испред Скупштине града Београда, пар поломљених прозора и сл. , што опет не мора бити дело самих демонстраната већ „убачених елемената“ (било од стране режима или службе, наше или њихове) .
- Медијска подршка
Демонстранти на Мајдану су имали добар део медија у Украјини на својој страни, који су 24/7 извештавали о њиховој борби, где су наравно предњачили њихови медији (приватни тј. прозападни медији) и највећи западни медији, где је опет акценат на тачки 1 тј. пресудном значају присуства или одсуства подршке Запада.
Прозападна опозиција код нас је суочена са ситуацијом да се медији под контролом СНС жестоко обрачунавају са њиховим протестима 24/7, државни медији (од којих је добар део под контролом власти) се држи по страни или ради што и режимски медији, док се њихови медији (Н1, Нова С, Данас…) упињу из петних жила али њихов домет је ипак скроман и ограничен а власништво тих медија је јасно, као и недовољно праћење и подршка од највећих западних медија (види тачку 1) .
- Руководство
Мајдан су предводиле харизматичне јавне личности и истакнути, искусни политичари и активисти, а подржали селебритији из целог (западног) света.
Ове наше предводи екипа скупљена с коца и конопца која не би у реалним околностима где су препуштени сами себи окупити ни екипу за мали фудбал а камоли предводити десетине хиљада људи у насилно рушење власти. Видели смо то их јуче, кад су неким чудом избегли долазак жандармерије и разбијање блокаде Скупштине града а њихови пулени добили пендреке и хапшење. А од подршке споља су спали на Гунтера Фелингера, Јовану Маровић, србофобне медије из Хрватске, Косова* и Федерације БиХ, те остале циркусанте и евротелетабисе из региона и земаља ЕУ.
- Закључак
Тачка 1 је пресудна. Ако има западне подршке биће и бројчаности, критичне масе, медија, шармантног руководства и подршке од селебритија (корпоративних проститутки које по команди подржавају „тренутну агенду“, што би рекли мимови „I support the current thing“ , било да је то ковид, Украјина, Тајван, Black Lives Matter…
Ако нема западне подршке џабе вам све друго. Ниједна обојена револуција није успела без свесрдне западне подршке. Логика и гвоздени закони геополитике су неумољиви и као што су они гласили да Украјина мора прећи у западну сферу утицаја 2014. године (као и 5. октобра у Србији) , тако су данас очито задовољни понашањем власти у Србији пошто им „дају форе“ још један мандат (или до наредних избора, пошто су и ове наметнули „кад им време није“) , што може бити потенцијално забрињавајуће са становишта наших националних интереса, у првом реду КиМ, али и Републике Српске ништа мање.
И то вам је уједно и одговор на питање зашто и чему ови протести ако Запад не стоји иза њих? Због тога што не стоји пресудно, већ само делимично и пресудно тј. оно што „студенти“ и „омладина“ која је тренутно у блокади код зграде Владе, 29. новембра и другде никако да схвате (било да неће, не желе или стварно не знају) да је Западу тренутно већи адут тренутна власт него било ко од њих из прозападне опозиције који служе као „страшила“ и палица за дисциплиновање и упозоравање власти. То видимо најбоље по томе што руководиоци ових протеста некако волшебно увек избегну батине, затвор и сл. Као и по томе што се њима и свим учесницима увек дозвољава да долазе на протесте, блокирају и опструишу саобраћај, „умерено“ и контролисано почине пар насилних кривичних дела и сл. , па се тек онда истресе легитимна сила државе по њима (опет вин-вин ситуација, они добили да демонстрирају а власт срећна јер је увела ред и спречила најгоре).
А и режиму добро дође да плаши своје гласачко тело и друге причама о Мајдану у Србији и нужности одбране државе од претње споља, док се нажалост наставља дезинтеграција државе изнутра (КиМ, паразитски партијски систем који се поистоветио са државом, несмењивост другосрбијанаца из бројних институција, дивљање прозападне агентуре због одсуства закона попут FARA у САД…) . Све у свему Мајдана у Србији неће бити јер је он већ био 5. октобра (илити Украјина је имала свој 5. октобар на Мајдану). Украјина ће тежим путем (ако икад) повратити свој суверенитет и изаћи из западне орбите (ако буде и постојала као држава). Надајмо се да ће са Србијом ситуација бити боља и мање болна.
Зашто неће бити Мајдана у Србији?
1. Западни фактор
У Украјини је (гео)политички Запад стао у потпуности на страну демонстраната и против власти. У Србији је супротна ситуација; твитови амбасадора САД у Србији (чуј мене председника Србије) Кристофера Р. (1/26) pic.twitter.com/Y0TwY1OvdX
— Никола Јовић (@hazarder2575) December 25, 2023
