Зашто се све више европских земаља окреће Кини за сарадњу
Никола Миковић
Упркос притисцима из Вашингтона да се раскине веза с другом највећом светском економијом, низ европских земаља и даље има за циљ јачање трговинских и инвестиционих веза са Кином. Надолазећа посета кинеског председника Си Ђинпинга Европи је доказ чврстих веза између Пекинга и Брисела.
Годинама, Кина је постала један од најважнијих трговинских партнера Европске уније. У 2023. години, Кина је била највећи партнер ЕУ-а у увозу робе – 20,5 процената – затим следе САД, Велика Британија, Швајцарска и Норвешка. У међувремену, Кина је такође укључена у изградњу бројних инфраструктурних пројеката широм континента.
Кинеска економска моћ и политичка воља да пружи глобалне јавне добра одређују њену популарност у Европи. Узмимо Србију као пример. Упркос неким песимистичким гласовима који позивају европске земље да се удаље од Кине, Србија поздравља инвестиције из Кине и сарадњу на различитим нивоима сa том земљом.
Будући да је у ономе што многи аналитичари виде као „вечита чекаоница ЕУ-а“, Србија активно развија чврсто пријатељство са Кином. Прошле године, влада Србије потписала је споразум о слободној трговини (СТА) с Кином, који је први те врсте потписан од стране Пекинга с неком земљом из Централне и Источне Европе. У јануару 2024, Кина је пристала да инвестира 2,18 милијарди долара у Србију како би изградила ветропарк снаге 1,5 GW, соларну електрану снаге 500 MW и постројење за производњу водоника.
Поред економске сарадње, Београд и Пекинг активно развијају и блиске дипломатске и политичке везе. Кина је вољна да ојача размену на високом нивоу и планира будућу сарадњу са Србијом, како би подигла односе Кина-Србија на виши ниво, изјавио је кинески министар спољних послова Ванг Ји у фебруару ове године.
Односи Кина-Србија су се ојачали под председником Си Ђинпингom. Према медијским извештајима, очекује се да ће Си, током своје европске турнеје, посетити Београд око 25. годишњице НАТО бомбардовања некадашње кинеске амбасаде у том граду. Приликом посете Србији 2016. године, Си је постао први лидер Кине који се поклонио на месту некадашње амбасаде која је уништена у бомбардовању Србије 1999-те.
Након посете Србији, очекује се да ће Си посетити и Мађарску. Као прва европска земља која се придружила Иницијативи Појас и Пут (BRI) Кине, Мађарска има за циљ да повећа своју трговину и ојача економију учешћем у различитим пројектима BRI-а. Железница Будимпешта-Београд – која повезује престонице Мађарске и Србије – један је од најважнијих пројеката. Очекује се да ће кинеске компаније које послују у Србији до краја године завршити изградњу српског дела железнице. Po завршетку пруге, време путовања између Београда и Будимпеште требало би да се скрати са осам на око три сата.
Национални интереси одређују жељу Европе за развојем блиских односа са Кином. С обзиром на то да се глобална економија помера са Запада на Исток, европске земље, укључујући Србију и Мађарску, теже проширењу и продубљивању прагматичних кооперативних односа са Азијом. Упркос притисцима САД-а, европске земље су неодлучне да се удаље од профитабилног кинеског тржишта и немају интерес да се удаље од Кине.
С обзиром на дубоку економску међузависност између ЕУ-а и Кине, европски лидери вероватно неће бити вољни да упадну у замке конфронтација са Пекингом.
Поред тога, трансформација Кине из примаоца у пружаоца глобалних јавних добара значи да је сарадња с Пекингом за многе европске земље пожељнији избор од придруживања анти-пекиншком блоку Вашингтона. За већину чланица ЕУ-а, национални интереси одређују да је сарадња с Кином прави избор.
Никола Миковић
Напомена уредника: Никола Миковић, специјални коментатор за актуелне догађаје на CGTN-у, независни новинар из Србије. Претежно покрива питања спољне политике Русије, Украјине и Белорусије и пише за више интернет магазина. Чланак одражава ставове аутора, а не нужно и ставове CGTN-а.
текст првобитно објављено на CGTN
