Никола Врзић: Планови ЦИА за ликвидацију оснивача „Викиликса“ су део светског информативног рата

Тај третман подразумевао је „екстензивно шпијунирање сарадника ‘Викиликса’, сејање неслоге међу члановима групе и крађу њихових електронских уређаја“. Али и много више од тога.

„Идеја је била да се ‘улети у амбасаду (Еквадора, у којој је Асанж тада имао азил), да се он извуче напоље и одведе тамо где желимо’, навео је бивши обавештајни званичник… Власник компаније која је обезбеђивала амбасаду је са својим америчким контактима разматрао могућност да, наизглед случајно, врата на амбасади остану отворена, што би омогућило да се споља уђе у амбасаду и да се киднапује азилант.“

Штавише, „званичници САД размишљали су и да убију Асанжа, кажу три бивша висока функционера… Руководиоци агенције затражили су, и добили, ‘нацрте’ планова за убиство Асанжа и других европских чланова ‘Викиликса’… Разматрана је и могућност да Асанж буде отрован“, открива се у тексту.

А додатни заплет наступио је када је ЦИА добила дојаву – остаће тајна да ли је уопште била тачна – да би оснивач „Викиликса“ могао да буде кришом изведен из амбасаде Еквадора, и онда прокријумчарен у Русију да добије азил као Едвард Сноуден: „ЦИА и Бела кућа почели су да припремају низ сценарија како би спречили те планове. То је укључивало ватрени окршај с оперативцима Кремља на улицама Лондона, изазивање судара с руским дипломатским возилом у коме је Асанж да би га уграбили одатле, и пуцање у гуме руског авиона пре него што полети за Москву; амерички званичници замолили су своје британске партнере да обаве пуцање ако то буде потребно, и Британци су пристали, наводи бивши високи званичник администрације САД.“

Напослетку, ипак, ниједан од ових планова није био потребан. Нове еквадорске власти опозвале су азил Асанжу 11. априла 2019. и, у складу с тајним договором Лондона и Вашингтона начињеним још две године раније, одмах потом он је ухапшен и одведен у затвор у коме се налази и данас, чекајући одлуку о изручењу Америци у којој му прете оптужбе по Закону о шпијунажи и барем доживотни затвор. Док га је од киднаповања и смрти, како открива „Јаху њуз“, пре свега спасило то што су „званичници САД бринули да ли су планови ЦИА о киднаповању и убиству Асанжа били легални“.

Сав тај тајни рат ових моћних западних безбедносних структура против непожељне медијске организације значи пак да не треба да се чудимо ни ономе што се против подједнако непожељних медијских организација ради на очиглед читаве јавности. Па се отуда, нажалост, не може сасвим неочекиваном назвати ни одлука „Јутјуба“ – који је у власништву „Гугла“, а његов су развој финансирали ЦИА и НСА – да, под неуверљивим изговором борбе против дезинформација, укине два канала руског РТ-а на немачком језику.

Маргарита Симоњан, главна уредница РТ-а, нема дилему о чему је заправо реч: „У модерним ратовима, ‘Јутјуб’ је оружје. И то много ефикасније од другог оружја.“

Ко ће настрадати у овом рату против истине? Зашто је Џулијан Асанж постао Агенцији ЦИА непријатељ број 1? И где се крије тајна везе између западних обавештајних служби, корпоративних медија главног тока и гигантских технолошких корпорација за које портал „Блумберг“ сад тражи чак и места у Уједињеним нацијама?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили политиколог Александар Павић и публициста Марко Танасковић.

Сурови обрачун обавештајних служби и њима наклоњених медија с Џулијаном Асанжом, нажалост, не представља ни новост ни изузетак, указује Александар Павић, и подсећа на случај новинара Герија Веба који је открио директну везу између епидемије крек кокаина, нарко картела, трговаца оружјем и операција ЦИА у Никарагви. „Недуго после тог открића он је професионално деградиран, изгубио је посао и на крају је пронађен мртав с две ране од метка у глави. Његова смрт проглашена је за самоубиство…“

Навршавају се и три године од језиве смрти колумнисте „Вашингтон поста“ Џамала Хашогија, за коју су осумњичени највиши званичници Саудијске Арабије – блиског савезника САД – али ни за то нико заиста одговоран није сносио последице…

Новинар Глен Гринволд, за кога се у тексту „Јаху њуза“ открива да је и сам био на мети шпијунских мера примењиваних и против Асанжа и других чланова „Викиликса“, истиче: „Ни најмање ме не чуди што је ЦИА, давнашња ауторитарна и антидемократска институција, ковала заверу да би криминализовала новинарство и да би шпијунирала и чинила друге акте агресије против новинара.“

„Професорка с Харварда Шошана Зубоф је у својој књизи ‘Доба надзорног капитализма’ уверљиво описала овај затворени систем у коме је цензура апсолутна – и то не само политичка већ и комерцијална и финансијска. Ако не играте по правилима, лако ћете бити елиминисани. Реч је о обручу који се постепено, али све више, стеже и око медија, и око људи који их конзумирају“, коментарише Марко Танасковић.

Међутим, додаје, мрежа контроле јавног мњења успостављена је још много раније: „Новинар Карл Бернстин је 1977, након што се прославио разоткривањем афере ‘Вотергејт’, у магазину ‘Ролинг Стоун’ открио да постоји бар 400 високо позиционираних новинара и медијских радника који се налазе на платном списку ЦИА… И ту се заправо разоткрива права природа тог система који је нама описиван као слободан и демократски. А медији су на Западу претворени у инструменте информативног рата против свих који се нису покорили његовом диктату… Зато се и РТ нашао на удару ‘Јутјуба’ – својом појавом и понудом алтернативног погледа на свет почео је да им ствара проблеме јер квари унапред задати наратив. А то не смеју да допусте јер може да буде пољуљана њихова контрола над јавним мњењем.“

Но, већ и сама чињеница да је тај систем принуђен да се на описане начине обрачунава с једним појединцем који је у стању да га пољуља, као што је Џулијан Асанж, показује да он (више) није онолико снажан као што се мисли, закључује Марко Танасковић: „Очигледно је да се владајући систем налази на историјском минимуму своје моћи. Хегемонија Запада се и у овом смислу ближи свом крају. И сад само треба сачекати да јој буде створена алтернатива.“

Спутњик