Пише: Александар Манда Мандић
На фотографији је руски добровољац из Кијева Олег Бондарец. Олег је погинуо дан уочи потписивања Дејтона, на самом крају рата тог 20. новембра 1995. године, у Озренској улици у Сарајеву. Имао је 26 година.
Олег је можда и последња наша жртва у Одбрамбено – Отаџбинском рату. Кажем можда јер није ми познато да је још неко са наше стране погинуо тог дана или сутрадан док се потписивао споразум у Дејтону. Ако неко зна нешто више о томе нека слободно напише. Такође, није ми познато ко је наша прва војна жртва у рату. Јасно је да је први погинуо Никола Гардовић на свадби у Сарајеву 1. марта 1992. (мада спомиње се да је пре њега убијен Србин на крсној слави 12. јануара у вишеградском крају. Убио га је муслиман који је такође био гост на слави, а убиство је било национално мотивисано), али он је био цивил. Што се тиче муслимана, није ми познато ко је први, а ко је последњи погинуо у рату. Хрвати пак првом жртвом рата у БиХ сматрају Лудвига Павловића, припадника чувене Бугојанске скупине, који је погинуо 18. септембра 1991. године на Студеним Врилима када је покушао да спречи колону ЈНА која је ишла ка Хрватској. Последњи хрватски војник за кога се зна да је погинуо јесте Тони Драгоња, припадник Друге гардијске бригаде ХВО. Он је погинуо у близини Бочца. Хрватски генерал Жељко Гласновић је споменуо да су поред Драгоње неки војници погинули тако што су залутали у минско поље на падинама Мањаче, али о тој погибији није ишао детаљније….
Нека је вечна слава Олегу и нашим погинулим борцима.