Опозиција се „сложила да се ни око чега не слаже“, и овај пут.
После трвења око броја колона, да ли ће бити сарадње са онима који су прошле године издали идеју бојкота, садржине платформи за побољшање изборних услова, броја и имена преговарача са Европском Унијом, искочио је још један разлог за неслагање. Странке које би требало да чине окосницу највећег опозиционог блока – Странка слободе и правде Драгана Ђиласа и Народна странка Вука Јеремића – започеле су закулисну игру престола око кандидата за председничке изборе.
ССП, Народна странка и Демократска странка планирају заједнички наступ на изборима који ће бити одржани 3. априла, али и даље нису ни за милиметар ближе договору.
План лидера ССП Драгана Ђиласа је, како тврди извор Блица, да Народна странка преузме незахвалну улогу и са својим председничким кандидатом, Здравком Поношем, уђе у трку са Александром Вучићем, који ће вероватно бити кандидат владајуће коалиције. То је битка коју би многи назвали унапред изгубљеном. Или барем трком у којој опозиција има слабе шансе да победи.
Ово није сценарио на који је спремна Народна странка, како кажу извори Блица, мало је вероватно би истурила другог човека и ставила га у незавидан положај, свесна да би то могло да има озбиљне политичке последице.
За себе Ђилас, према сазнањима Блица, има повољнију опцију, гледану из угла опозиције, план је да ССП да кандидата за Београд, управо тамо где и, истраживања дају веће шансе, а да Мариника Тепић предводи листу за парламентарне изборе.
Сем председничког кандидата, блок има још једну тачку спорења и то, према изворима Блица, број мандата, јер лидер ССП тражи и „лавовски број мандата и на београдској и на републичкој листи“.
„Унапред изгубљена битка“
Kао да то све није довољно, у борбу су се укључили и представници странке који нису део ових преговора СДС и саветнице за медије лидера Бориса Тадића Марина Kомад.
Zar stvarno neko misli da bi SSP pristao na predsedničkog kandidata iz druge stranke, da misle da je moguće dobiti predsedničke izbore? 🙂 Predsednička kandidatura se podešava tako da bude unapred izgubljena bitka, uz napadni PR iz režimskih i tzv. nezavisnih medija…
— Marina Komad (@MarinaKomad) November 2, 2021
Она је, истога дана када је у медијима освануло Поношево име, оценила је да ништа тог око објављивања у својству председничког кандиадата није случајно, ни од стране власти, ни од стране опозиције.
– Зар стварно неко мисли да би ССП пристао на председничког кандидата из друге странке, да мисле да је могуће добити председничке изборе? 🙂 Председничка кандидатура се подешава тако да буде унапред изгубљена битка, уз нападни ПР из режимских и тзв. независних медија… – написала је на твитеру она.
Она је, такође, пре тога сугерисала и да је Понош у ствари играч за више опција.
– И тако „изненада“ Вучић у обраћањима одговара на изјаве Поноша:) Већ виђени модел промоције протикандидата ког Вучић селектује као најадекватнијег. Баш као што је и Јанковић издвојен пре свега нападима режима. А како се то све заједно завршило нажалост смо видели…- оценила је она.
А онда је, као гром из ведра неба, ничим изазвано, јуче освануло саопштење покрета „Доста је било“, и то поздрављањем (?!) начелног договора ССП и Народне странке и ДС-а о заједничкој листи за предстојеће изборе, као и најаву њиховог заједничког председничког кандидата Здравка Поноша.
– Задатак свих опозиционих листа је да изведу што више својих гласача на изборе и да они гласају и на председничким изборима, а заједнички циљ је да се дође до другог круга и уколико се у томе успе, Александар Вучић ће изгубити изборе. Председнички избори борба за излазност и за други круг, а све остало је политиканство и покушај наметања својих кандидата и борба унутар опозиције за превласт, као што је то својевремено било са кандидатуром Саше Јанковића – оценио је ЂБ.
О чему се у ствари ради? Шта говоре ова саопштења? Да ли је то знак да опозиција заиста не може да дође до договора или је то „тврђење пазара“ пред договор?
Говорећи о свему томе, извшрни директор Цесида Бојан Kлачар оценио је за Блиц да је све ово чему тренутно сведочимо само део преговора у оквиру којих странке покушавају да за себе изборе што бољу позицију.
-Све информације које можемо да гледамо ових дана и које ћемо гледати у наредном периоду треба тумачити као део преговора који се воде. Kако ја то видим, готово је извесно да ће се та сарадња остварити, али сада сведочимо преговорима како ће то на крају изгледати, ко ће бити кандидати, колику квоту ће ко добити … Све те наступе треба гледати у светлу тога да се они унутар себе труде да изборе што више – напомиње Kлачар.
Ипак, додаје он, Понош или било ко неће бити добар кандидат ако његово име не буде саставни део неких важних договора.
– Свака странка која стане иза споразума водиће рачуна да јој одговарају сви елементи, ниједна неће пристати да испадне колатерална штета, желеће да направи добар коалициони споразум како би себи обезбедила одрживу позицију за после избора. Чини ми се да је вест о Поношу више тест него договор, иако сам одабир кандидата не био значио нужно лошију позицију за опозицију или Народну странку – сматра он.
Не мора изборни циљ, додаје Kлачар, да буде победа на изборима посебно јер она генерално ње извесна ни са неким другим кандидатом.
– Може да буде циљ да се једна особа профилише, да се не дозволи одливање гласова ка неким другим кандидатима, али и да се оснажи и промовише једна нова особа – истиче Kлачар.
Добар председнички кандидат веома је важан, нарочито ако се има у виду да ће избори бити председнички „обојени“ .
– Замислите да неко ко је бирач опозиционе колоне изађе и види кандидата који не представља добро те странке, за кога он да гласа? Опозиција мора добро да изабере канидата. Неће ништа значити добра листа за парламентарне и београдске изборе, без доброг председничког имена. А добар је онај који може јасно и верно да репрезентује све странке, у супротном то можде да значи губитак не само председничких већ и друга избора – закључује он.
Најмање три колона
Опозиција ће, ако сада ствари стоје, изаћи у најмање пет колона – једна ће бити она коју чини ССП, Народна странка, ДС а вероватно и ПСГ, а друга она чија ће окосница бити „Не давимо Београд“ и Заједно за Србију Небојше Зеленовића. Засебно ће сигурно ићи и покрет „Двери“, као и покрет „Доста је било“, а већ сада се зна да ће једну чинити и коалиција НАДА – ПОKС и ДСС, а питање је са ким ће и да ли ће у савез ступити СДС Бориса Тадића, али и ЛДП Чедомира Јовановића.
Блиц
