Опште знање проф. др Ратка Ристића, декана Шумарског факултета у Београду

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Ratko Ristic

Nacijo, da preskočimo avaxe danas je tema opšte znanje Prof. dr Ratka Ristića, hidrologa i ekologa, dekana Šumarskog fakulteta u Beogradu i prorektora Univerziteta u Beogradu.

Znam hejtovaćete me zbog ovoga kao i zbog dane grujicic i njenog nepoznavanja osnova nuklearne fizike i radiohemije, ali cilj ovog threada nije omalovažavanje prof RR, već želja da češće koristite mozak pri čitanju.

Dakle na skupu u Koštunićima izrekao je ove reči o Rio Tinto eksploataciji:

„Šta mi znamo? Mi znamo moguće posledice onoga što će se raditi u dolini Jadra, jer su za to objavljeni neki dokumenti i urađeni su neki projekti.“ Ovo je dobro, znači čovek pogledao projekte tj neke dokumente i sad će da nam objasni da narod razume.

Obično me mrzi da čitam šta priča jer najčečće mu govori ne sadrže činjenične podatke već pre ima neku pesničku slobodu pri izražavanju, ali pažnju mi je privuklo sledeće:

„Eksploatacija rude koja se odvija u podzemlju upumpavanjem vode, pa ispumpavanjem, jedan vrlo komplikovan tehnološki proces”. Krv ti isusovu čoveku je neko uvalio projekat hidrauličkog frakinga za ekstrakciju prirodnog gasa jbmti sve sveto. Ovo je NEVEROVATNO da neko sa srednjom skolom društvenog smera može da izgovori. ОK Jarvi, vraćaj se čitaj od početka…

Onda dodje pojavi se čitam 3 puta I ne veruјem: „Tamo je predviđeno da se u prvoj fazi podignu neke deponije na 310 hektara u kojima bina kraju bilo oko 60 miliona metara kubnih toksičnog, kancerogenog otpada koji ima kiselost PH3 i koji se nalazi u priobalju Jadra.“ Dakle pored frakinga sad mu je neko uvalio projekat jalovišta rudnika bakra. Sad moram jedan kraći čas hemije, hemija je jedna divna nauka i što je najbitnije jednostavna, svako može da je razume ako čita polako.

Prvo ide nepotrebno znanje: zakišeljavanje jalovišta je karakteristično za flotacijska jalovišta rudnika bakra zbog velikog sadržaja pirita koji sa vodom deluje kiselo. I tu hoće da bude pH 3, i pravi problem sa podzemnim vodama. Sad dal je moguće da kod rio tinta pH deponije bude 3 nije, a sad da vam napišem da je ovo epska glupost nije dovoljno jer ovo je far beyond epske gluposti. Dakle prvo nema pirita, to vam je verujem jasno, a i ako nije, onda da znate nema pirita na deponiji.

Dakle proces ide ovako: ruda jadarita koja se iskopa se rastvara u sumpornoj kiselini, razlog toga je da bi dobili Li2SO4 tj rastvorili mineral, tu se dodaje kiselina u višku da bi bili sigurni da se sav litijum rastvorio. Sad ako vam to ode u vodotokove zemljiste itd znači da ste izgubili LITIJUM, to se neće desiti, niko nije toliko glup da baci litijum koji je iskopao, znači tu smo bezbedni.

Faza 2: Treba nam litijum karbonat (Li2CO3), kako se on dobija? Tako sto na onaj Li2SO4 (u rastvoru H2SO4 jelte višak kiseline rekli smo) dodaje natrijum karbonat (Na2CO3) i dobijamo litijum karbonat I natrijum sulfat. Ovo je bilo dosta jednostavno, to je sedmi razred osnovne skole Sada ide tezi deo mislim da je to osmi razred recimo ne znam kad se uči tačno.

Dakle imamo reakciju: Li2SO4 + Na2CO3 = Li2CO3 + Na2SO4 Taj osmi razred nas uci kako da uticemo na smer hemijske reakcije (ono u levo ili desno, sećate se sigurno)

Dakle sad je ovde cilj da sav litijum iz sulfata predje u talozni karbonat I da tako imamo maksimalni prinos znaci teraj reakciju u desno Kako se to radi?

Izdvajanjem litijum karbonata naravno cime se ravnoteza pomera u desno I NARAVNO dodavanje Natrijum karbonata u VIŠKU da bi sav litijum sulfat izreagovao. Da bi sav litijum sulfat izreagovao naravno mora takodje sva ona sumporna kiselina iz preambule da se neutralizuje I onda jos malo preko toga BAZNOG natrijum karbonata da bi prinos Li2CO3 bio maksimalan.

Dakle nije nuklearna fizika, jednostavnije je. pH deponije biće po logici stvari izmedju 8 i 9 Kao prolom voda otprilike. Reći da će biti pH3 I na tome zasnivati ekološka scenarija je ne neodgovorno, epska glupost je, toliko za danas. Love U.

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас