Опште знање проф. др Ратка Ристића, декана Шумарског факултета у Београду

Ратко Ристиц

Нацијо, да прескочимо аваxе данас је тема опште знање Проф. др Ратка Ристића, хидролога и еколога, декана Шумарског факултета у Београду и проректора Универзитета у Београду.

Знам хејтоваћете ме због овога као и због дане грујициц и њеног непознавања основа нуклеарне физике и радиохемије, али циљ овог тхреада није омаловажавање проф РР, већ жеља да чешће користите мозак при читању.

Дакле на скупу у Коштунићима изрекао је ове речи о Рио Тинто експлоатацији:

„Шта ми знамо? Ми знамо могуће последице онога што ће се радити у долини Јадра, јер су за то објављени неки документи и урађени су неки пројекти.“ Ово је добро, значи човек погледао пројекте тј неке документе и сад ће да нам објасни да народ разуме.

Обично ме мрзи да читам шта прича јер најчечће му говори не садрже чињеничне податке већ пре има неку песничку слободу при изражавању, али пажњу ми је привукло следеће:

„Експлоатација руде која се одвија у поѕемљу упумпавањем воде, па испумпавањем, један врло компликован технолошки процес”. Крв ти исусову човеку је неко увалио пројекат хидрауличког фракинга за екстракцију природног гаса јбмти све свето. Ово је НЕВЕРОВАТНО да неко са средњом сколом друштвеног смера може да изговори. ОК Јарви, враћај се читај од почетка…

Онда додје појави се читам 3 пута И не верујем: „Тамо је предвиђено да се у првој фази подигну неке депоније на 310 хектара у којима бина крају било око 60 милиона метара кубних токсичног, канцерогеног отпада који има киселост ПХ3 и који се налази у приобаљу Јадра.“ Дакле поред фракинга сад му је неко увалио пројекат јаловишта рудника бакра. Сад морам један краћи час хемије, хемија је једна дивна наука и што је најбитније једноставна, свако може да је разуме ако чита полако.

Прво иде непотребно знање: закишељавање јаловишта је карактеристично за флотацијска јаловишта рудника бакра због великог садржаја пирита који са водом делује кисело. И ту хоће да буде пХ 3, и прави проблем са поѕемним водама. Сад дал је могуће да код рио тинта пХ депоније буде 3 није, а сад да вам напишем да је ово епска глупост није довољно јер ово је фар беyонд епске глупости. Дакле прво нема пирита, то вам је верујем јасно, а и ако није, онда да знате нема пирита на депонији.

Дакле процес иде овако: руда јадарита која се ископа се раствара у сумпорној киселини, разлог тога је да би добили Ли2СО4 тј растворили минерал, ту се додаје киселина у вишку да би били сигурни да се сав литијум растворио. Сад ако вам то оде у водотокове земљисте итд значи да сте изгубили ЛИТИЈУМ, то се неће десити, нико није толико глуп да баци литијум који је ископао, значи ту смо безбедни.

Фаза 2: Треба нам литијум карбонат (Ли2ЦО3), како се он добија? Тако сто на онај Ли2СО4 (у раствору Х2СО4 јелте вишак киселине рекли смо) додаје натријум карбонат (На2ЦО3) и добијамо литијум карбонат И натријум сулфат. Ово је било доста једноставно, то је седми разред основне сколе Сада иде тези део мислим да је то осми разред рецимо не знам кад се учи тачно.

Дакле имамо реакцију: Ли2СО4 + На2ЦО3 = Ли2ЦО3 + На2СО4 Тај осми разред нас уци како да утицемо на смер хемијске реакције (оно у лево или десно, сећате се сигурно)

Дакле сад је овде циљ да сав литијум из сулфата предје у талозни карбонат И да тако имамо максимални принос знаци терај реакцију у десно Како се то ради?

Издвајањем литијум карбоната наравно циме се равнотеза помера у десно И НАРАВНО додавање Натријум карбоната у ВИШКУ да би сав литијум сулфат изреаговао. Да би сав литијум сулфат изреаговао наравно мора такодје сва она сумпорна киселина из преамбуле да се неутрализује И онда јос мало преко тога БАЗНОГ натријум карбоната да би принос Ли2ЦО3 био максималан.

Дакле није нуклеарна физика, једноставније је. пХ депоније биће по логици ствари измедју 8 и 9 Као пролом вода отприлике. Рећи да ће бити пХ3 И на томе заснивати еколошка сценарија је не неодговорно, епска глупост је, толико за данас. Лове У.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *