Црвени тепих за Сија у Европи
Када је Кина поставила црвени тепих страним лидерима на свом форуму Појас и пут прошлог октобра, српски и мађарски лидери били су једина два европска имена на листи гостију. Шест месеци касније, обојица су на путу за посету председника Си Ђинпинга Европи, која је укључивала и посету Француској.
Посета долази усред растућих трвења са Европском унијом као резултат растућих трговинских тензија и широко распрострањених сумњи у вези са односима Пекинга са Русијом након инвазије на Украјину. Избор две пријатељске земље које имају своје тензије са Бриселом – унутар блока у случају Мађарске и споља у случају Србије – дипломатски аналитичари виде као „сигуран” избор. Неки од ових посматрача верују да ће турнеја понудити Кини прилику да процени како се види у Европи, као и да учврсти успостављене везе и представи своју визију мултиполарног света наглашавајући заостали ожиљак у њеним односима са Западом. Наиме, Сијев пут у Србију поклапа се са 25. годишњицом НАТО-овог смртоносног бомбардовања кинеске амбасаде у Београду током интервенције војне алијансе на Косову.
„Посете ће свакако бити прекретница у савременим односима Кине и Европе“, рекао је Стефан Владисављев, програмски координатор српске фондације БФПЕ за одговорно друштво. Обележавање бомбардовања амбасаде послаће поруку домаћој публици у Кини и Србији, рекао је Владисављев. „Овај моменат заједничког жртвовања одиграо је значајну улогу у стварању симболике која је била веома истакнута у обе земље – потребе да се Запад представи као антагонист“, рекао је Владисављев. Он је рекао да то дугорочно „ствара дистанцу између Кине и Србије с једне стране и земаља окупљених око НАТО-а на другој, али да је за сада главни фокус на домаћој сцени. Ванг Јивеј, специјалиста за европске студије на Универзитету Ренмин, рекао је да ће се комеморација вероватно фокусирати на негативан утицај проширења НАТО-а, али не очекује да ће Сједињене Државе бити главна мета у светлу попуштања тензија са Вашингтоном.
„Успостављање мултиполарног света и демократизација међународних односа, мислим да су то поруке које Кина жели да пренесе“, рекао је он. „Сами Европљани морају преузети више одговорности за европску безбедност и поредак, иначе ће постати жртве.
Када је Си последњи пут посетио Србију 2016. године – први пут кинеског председника у земљу у 32 године – његов први јавни догађај био је одавање почасти жртвама „варварског“ напада „натовских снага предвођених САД“ на месту бомбардовања. Амбасада је погођена током НАТО бомбардовања Југославије 1999. године, које је почело након што су снаге под српском доминацијом под вођством Слободана Милошевића оптужене за широко распрострањене злочине над етничким албанским становништвом на Косову. Амерички пројектили убили су три кинеска новинара у згради и ранили 20 дипломата. САД су инсистирале да је бомбашки напад био несрећан случај, окривљујући погрешне мапе и извиниле се Кини. Пекинг је ово одбацио као неприхватљиво и инцидент је изазвао широке антиамеричке и анти-Нато протесте широм земље, укључујући опсаду америчке амбасаде у Кини. Траума наставља да одјекује и данас. У потписаном чланку објављеном у уторак у српском листу Политика, Си је рекао да је НАТО „флагрантно“ бомбардовао амбасаду, убивши три новинара – Шао Јунхуана, Сју Шингхуа и његову супругу Џу Јинг. „Ово никада не смемо заборавити. Кинески народ негује мир, али никада нећемо дозволити да се тако трагична историја понови. Кинеско-српско пријатељство, исковано крвљу наших сународника, остаће у заједничком сећању кинеског и српског народа и инспирисаће нас да напредујемо великим корацима“, написао је Си.
Пекинг је последњих година све више у сукобу са НАТО-ом, више пута га оптужујући да практикује менталитет „хладног рата“ и ствара конфронтацију у азијско-пацифичком региону. Могуће проширење безбедносног споразума из Аукуса између САД, Британије и Аустралије такође је изазвало гнев Кине, која је упозорила да ће тај чин створити блок сличан НАТО-у у региону против ње. Земља је такође окривила ширење трансатлантске групе на исток за подстицање рата у Украјини, позивајући се на бомбашки напад на амбасаду у Београду као преседан. Очекује се да ће Си прославити и отварање Кинеског културног центра, који је један од највећих у Европи и изграђен на месту некадашње амбасаде, а путовање ће указати на близак однос Пекинга и Београда. Кинеско министарство спољних послова саопштило је да ће Си разговарати о унапређењу односа између две стране када се састане са српским колегом Александром Вучићем. Пекинг је Србију сматрао „гвозденим пријатељем“, титулу коју је понудио само неколицини својих нација од највећег поверења као што су Пакистан и Камбоџа.
Кина је такође била други највећи снабдевач оружјем Србији између 2020. и 2023. године, иза Русије, према Стокхолмском међународном институту за истраживање мира. Сада је једина европска држава која користи систем одбране земља-ваздух ФК-3 и борбене беспилотне летелице ЦХ-92А, а снабдевена је и ракетама средњег домета и транспортним авионима. Владисављев је рекао да је промовисање блиских веза са Русијом постало мање популарно у Србији након инвазије на Украјину, остављајући празнину коју би Кина могла да попуни. „Србија је сигуран избор [за путовање]“, рекао је он. „То би требало да буде посета пријатељској земљи, где ће кинески председник бити срдачно дочекан. Он је рекао да се од две стране очекује да „прославе постигнуте прекретнице“, али да се очекује и да најаве нови заједнички пројекат. Он такође очекује да ће Вучић искористити посету Сија – коју је описао као једну од најзанимљивијих посета у последњих неколико година да покуша да обезбеди преко потребну политичку „победу” на домаћој сцени. Он је рекао да је то „због развоја неколико сценарија који су виђени као губитак – пре свега онај који произилази из односа са Косовом“.
Тензије су порасле због сукоба између етничких Албанаца и Срба на Косову последњих месеци. У октобру је НАТО распоредио још трупа након извештаја – које је Београд одбацио као „лажи“ – да Србија јача своје снаге на граници. У међувремену, Србија се бори да се супротстави широкој подршци широм Европе придруживању Косова међународним институцијама као што је Савет Европе, бојећи се да би то значило признање његове независности. Прошле године, стотине демонстраната изашло је на улице у Београду у знак протеста због, како су рекли, намештених парламентарних и локалних избора након што су посматрачи пријавили широко распрострањене неправилности.
Две нације такође могу да траже подршку једна од друге у територијалним питањима, при чему ниједна земља не признаје Косово или Тајван као независне. Економске везе су такође јаке, а Кина је, према званичним подацима Србије, постала други највећи трговински партнер Србије, иза само Немачке. Њих двојица су прошле године потписали споразум о слободној трговини након само месеци преговора и Кина је сада главни извор страних инвестиција у земљи.
Београд је био једна од првих европских земаља која се придружила Иницијативи Појас и пут и постала је важно чвориште и капија у Европу за глобалну стратегију развоја инфраструктуре. Неке од најупечатљивијих инвестиција које су резултирале су железара у Смедереву која је раније губила, која је почела да остварује профит шест месеци након што ју је купила ХБИС група из Хебеја, и водећу железничку везу између Београда и мађарске престонице. Будимпешта.
Ванг са Универзитета Ренмин рекао је да ће железница бити приоритет за Сијеву европску турнеју. „Железница Мађарска-Србија је велики подстицај за европску инфраструктуру“, рекао је он. „У будућности је потребно и јачање сарадње Кине и Европе у инвестицијама, производњи и локализацији. Мађарска ће бити последња станица Сија на његовој европској турнеји, која ће гостовати између среде и петка. То је његова прва посета као шефа државе. Како су и ЕУ и НАТО усвојили тврђи став према Пекингу, подршка Мађарске као чланице обе групе постала је све важнија за Кину. Кинески највиши дипломата Ванг Ји је прошле недеље позвао Мађарску да промовише „рационалан и пријатељски поглед“ на Кину након што у јулу преузме ротирајуће председавање блоком. Перцепција ЕУ о Кини се променила, рекао је Ши Жићин, професор међународних односа на Универзитету Цингхуа. „Ако све буде акценат на безбедности, односно буде претерано секуритизовано и исполитизовано, тада ће бити изгубљене многе могућности за сарадњу, а то није у складу са данашњим трендом глобализације“, рекао је он.
Док се ЕУ у целини труди да „уклони ризик“ својих односа са Кином и смањи зависност од економског ланца снабдевања, Мађарска је под премијером Виктором Орбаном удвостручила привлачење нових инвестиција, посебно у секторима производње електричних возила и батерија. После недавне посете Пекингу, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто најавио је више средстава за железничке пројекте у оквиру Иницијативе Појас и пут и инвестицију од 22 милиона долара од стране кинеске државне фирме Фиберхоме Телеком Тех – за изградњу базне оптичке структуре у земљи. Си је рекао да очекује да ће турнеја „продубити” постојеће односе са Србијом и Мађарском и резултирати „још бољом” сарадњом у будућности. Раније ове недеље, Си је боравио у Француској када обележава 60. односно 75. годишњицу успостављања дипломатских односа Кине са Паризом и Будимпештом. Али поред ове симболике, Владисављев је рекао да ће цела посета „бити лакмус тест за тренутно стање перцепције Кине” у Европи.
Оранж Ванг
https://www.scmp.com/news/china/diplomacy/article/3261700/xi-jinping-banking-hungary-and-serbia-face-growing-china-europe-tensions
