„Оружје против путера“: Британски телеграф тврди да је Русија на ивици док се Путинов ратни сандук празни

Foto: Screenshot Youtube

Чак и када су у налет без помпе запленњене суперјахте руских олигарха прошле године, изгледало је да руска економија пркоси утицају западних санкција.

Председник Владимир Путин је изградио оно што је названо „биланс тврђаве“ са огромним новчаним резервама које су помогле Кремљу да преброди губитак страних инвестиција, пише бриатански Телеграф.

У међувремену, енергетска криза која је уследила изазвала је скок руских прихода од нафте и гаса за 144 одсто на 349 милијарди долара у 2022. Западни брендови који су отишли ​​су замењени.

Живот у Москви остао је углавном непромењен.

Бар у почетку.

Данас су готовинске резерве све мање. Приходи од нафте су скоро преполовљени. Русија губи своју радну снагу јер хиљаде људи беже од регрутације, шаљу се на ратиште или гину на првим линијама фронта. Стране инвестиције су нестале, а рубља је потонула. Инфлација се убрзава.

„Ситуација се мења прилично брзо и у негативном правцу“, рекла је саветница за геополитичке ризике Оксана Антоненко на догађају у Четам хаусу.

„Крајем ове године, врло је јасно да ц́е Русија бити у много лошијој макроекономској ситуацији него што је била прошле године, и то ц́е бити одржив тренд“.

Док је Путин био очигледно спреман за почетни економски утицај рата у Украјини, сукоб се одуговлачио много дуже него што је очекивао. Као резултат тога, привреда је све више изложена текуц́им борбама и Путину понестаје опција.

„Имали су доста резерви и њихов однос дуга је био веома низак. Имали су вишкове фискалног и текуц́ег рачуна, а енергетска криза им је помогла“, каже Тимоти Еш, сарадник у програму Четам хауса Русија и Евроазија. „Сада је то истрошено.“

Прошлог лета, у раним месецима рата, Кремљ је имао буџетски суфицит од 28 милијарди долара, подаци су Кијевске школе економије. До прошлог месеца национални рачун је био у дефициту од 1,4 милијарде долара.

„То је споро сагоревање“, каже Еш. „Како време пролази, све им је теже. Морац́е да направе изборе, оружје против путера“.

Кључ за пад државних финансија било је тржиште енергије. Након што је прошлог лета достигла највиши ниво од 120 долара, нафта се сада тргује по цени од око 80 долара по барелу, а ограничење цене које је увео Запад ограничило је колико Кремљ може да заради од продаје. Европска унија је увела ембарго на руску сирову нафту у децембру и на нафтне деривате у фебруару 2023.

Блок ОПЕЦ предвођен Саудијском Арабијом и његови савезници, укључујуц́и Русију, покушали су да подигну цену нафте смањењем производње, али је западна граница цена нафте ограничила утицај ових акција на финансије Кремља.

Предвиђа се да ц́е руски приходи од нафте и гаса ове године пасти за 43 одсто као резултат, наводе у Кијевској школи економије. Са 198 милијарди долара приход од фосилних горива и даље ц́е бити изнад предратног нивоа. Међутим, цена рата у Украјини је више од упијања додатних прихода.

„Видели смо огроман пораст потрошње који је вероватно повезан са ратом“, каже Елина Рибакова, нерезидентни виши сарадник на Петерсон институту за међународну економију. „Прилично су попунили цео дефицит који су планирали за ову годину“.

Санкције и егзодус западних компанија довели су до пада руских извозних прихода за трец́ину у првих шест месеци ове године, а трговински биланс је пао за 70 одсто.

Пад извоза је срушио вредност рубље. До сада је ове године изгубио 39 одсто вредности у односу на долар и 47 одсто у односу на евро.

„За мене је валута кључни репер“, каже Еш.

У почетној фази рата, руска влада је интервенисала да ојача рубљу.

„Желели су да имају јаку валуту што би имплицирало да санкције не функционишу“, каже Еш. „Сада покушавају да ојачају сопствене девизне резерве. То сугерише да немају толико ликвидности колико људи мисле да би могли да имају. То је јасан знак да ствари нису сјајне“.

Рубља која пада подстиче инфлацију. Банка Русије је у петак подигла каматне стопе за процентни поен на 8,5 одсто пошто су креатори политике упозорили да је основна инфлација „прешла четири одсто на годишњем нивоу и да је још увек у порасту“.

Централна банка је саопштила да је инфлација делимично изазвана „ограниченом доступношц́у ресурса радне снаге“.

Као што Русија губи новац, губи и своју радну снагу. Ово се дешава на неколико фронтова – не само да се мушкарци регрутују и шаљу да се боре, вец́ је велики део радног становништва отишао из страха да ц́е бити послат у рат.

„Најмања процена демографа коју сам видео је да је 500.000 људи отишло. Наша сопствена процена је милион“, каже Рибакова.

Путин, наравно, нерадо признаје било шта од овога и постоји јака сумња да се званични подаци о здрављу руске економије масирају да би се приказала ружичастија слика.

Алтернативне мере сугеришу да Русији иде горе него што показује њена званична статистика.

Адријан Шмит и Хана Сахо, економисти Европске централне банке, саставили су економски трагач који користи 15 индикатора независно од Росстат, агенције Кремља за статистику. То укључује податке о финансијским трансакцијама, увоз, попис некретнина и цене, расположење на тржишту рада и малопродају.

Алтернативни трагач корелира са званичним подацима, али је константно нижи од избијања рата.

На пример, док званични подаци Росстата говоре да се економија смањила за 0,4 одсто, алтернативна мера ЕЦБ-а је указивала на пад од 3,2 одсто.

Слично томе, док званични подаци показују да је незапосленост у Русији изузетно ниска, Немачки савет за спољне послове верује да је скривена незапосленост – мера која обухвата неплац́ено одсуство и делимичну запосленост – заправо достигла рекордних 4,66 милиона прошлог лета.

Ипак, економисти су опрезни да не претерају са обимом економског пада Русије.

„То је споро пропадање, али нажалост има доста жилавости“, каже Еш. „Могу да преживе дуго.“

Русија и даље зарађује око 425 милиона долара дневно од нафте, према Кијевској школи економије.

Ипак, званичници можда нису вољни: у овој фази рата ефекте оштријих санкција вероватно нец́е осетити толико Путин и његови савезници колико обични Руси, од којих многи не подржавају рат.

Еш каже: „Што то дуже буде трајало, што ц́е се доносити тежи избори, становништво ц́е више почети да пати“.

Рибакова, са Петерсоновог института за међународну економију, верује да би Запад требало да додатно пооштри санкције како би оно што је тренутно спора и болна економска опекотина претворило у бучну ватру која ц́е приморати промене.

Извор: danas.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас