Председник Црне Горе Јаков Милатовић неодољиво подсећа на чувеног јунака Гумифлекса из Алан Форда, једног од најбољих европских стрипова икада. Гумифлекс, наиме, има ретку способност да додирима прстију обликује сопствено лице како му је воља и за тили час може да промени онолико лица колико му је драго. На тај начин може да збуни све око себе и представља се у различитим ситуацијама са хиљаде лица.
Тако и наш модерни Гумифлекс долази 2020. у Црну Гору да подржи литије, побеђује Мила Ђукановића уз помоћ српских и гласова оних који се изјашњавају као Црногорци а говоре српским језиком, одлази у Београд и диви се Вучићевом енолошком знању и образовању, а онда одједаред окреће ћурак наопако и лансира тезе идентичне оним које свакодневно слушамо од ДПС-а, Душка Марковића и новооснованог Европског савеза.
Тако ће Јаков, уместо да подржи Резолуцију о Јасеновцу коју подржава свих 60% грађана који су за њега гласали на председничким изборима, исту опањкавати и називати је кочницом у ЕУ интеграцијама Црне Горе. Његов неформални посланички клуб није подржао ову резолуцију у парламенту Црне Горе, јер она наводно тргује људском несрећом, али је зато Јаков први подржао Резолуцију о Сребреници. Тада се Јевросима Пејовић није сетила да искаже констернацију због трговине људском несрећом.
Одборнички клуб председника Милатовића држи власт у Подгорици у парализи и склон је рушењу већине у садејству са ДПС-ом. Имајући све ово у виду, ваља предложити младом Живковићу да, уколико се Мило Ђукановић определи за дефинитивну пензију и оде у Дубаји да чита на плажи „Побједу“, идеалан кандидат за почасног председника ДПС-а био би Јаков Милатовић.
Алан Форд је инспиративно и поучно штиво и ваља га читати од почетка до краја. Заиста, Гумифлекс је веома вешт и прелази преко разних препрека на чуђење осталих јунака, али на крају ипак бива „проваљен“ и остали актери схватају које је његово право лице, те му метаморфозе и камелеонство на послетку ипак не решавају судбинска питања.
Аутор: Бојан Панаотовић
Извор: vojvodjanskevesti.rs