Пише: Бојан Панаотовић
Сукоби, суревњивост, свађе, подјеле, будвански, берански, подгорички и остали сценарији које су тридесетоавгустовци приредили грађанима од 2020. до данас као и површна, неконзистентна борба против организованог криминала и корупције довели су до стања ствари ког смо свједоци након што смо подвукли црту после избора у Подгорици.
Право стање ствари је следеће: ДПС и представници бившег режима у апсолутним бројкама готово су на истим позицијама као и прије двије године, али апатија бирача и смањена излазност за око 13%, драматично су појачали резултат ДПС-а. Ако тридесетоавгустовцима ово није довољан аларм за узбуну можемо им са прецизношћу предочити шта их чека даље. Уколико се не консолидују, саберу, уозбиље и почну да сарађују без забадања ножева у леђа, на првим следећим изборима, апстиненција ће бити још израженија, на изборе ће изаћи око 50% бирача што ће ДПС одбацити на око 40% гласова на, рецимо, републичким изборима, а што ће значити да ће уз помоћ ЕС-а и Душка Марковића бити близу великог повратка на власт.
А онда драги наши Срби и сви они који су се борили против аутократије и антицрквене политике нека промисле, пошто трактора у Црној Гори мало има, шта им ваља чинити, јер може се са великом извјесношћу очекивати да оно што су прошли пут пропустили, потрудиће се да исправе. Поништавање Темељног уговора са СПЦ, попове на тракторе као што је Душко Марковић говорио, а Србе у најбољем случају држати грађанима другог и трећег реда и у некој врсти отвореног или имплицитног апартхејда. Узалудно је лармати и ширити буку и бијес због такве политике ДПС-а. Сви знају да је она таква, поставља се питање шта је друга страна учинила да такав сценарио спријечи.
Утакмица улази у зауставно време и последњи је тренутак да се поједини играчи тргну из летаргије јер преокрет је близу. Јучерашње појављивање насмијаног Мила Ђукановића у просторијама ДПС-а много је више од симболике. То је вјесник да се клатно враћа уназад и да откуцавају последњи минути. Неће се вратити само Данијел и Душко, вратиће се и Мило, персонално. Ако се узме у обзир број мандата, оно што је у овом тренутку могуће учинити је – превазићи трауме из прошлости и помирити се зарад Подгорице, Црне Горе и демократије. Сигурно је да и митрополит Јоаникије не би зазирао од тога да измири завађену браћу ако је потребно.
Посланички клуб Јакова Милатовића могао би додатно да ојача већину у републичкој скупштини а да се његова групација укључи у рад републичке владе. Четири Јаковљева одборника са 27 одборника власти чине довољну већину од 31 одборника чиме би власт у главном граду била формирана без проблема. Милатовић би одлуком да направи договор са старим партнерима спријечио сигурну политичку пропаст која би га снашла уласком у дилове са ДПС-ом и очувао би политички образ и одређени маневарски простор за раст своје опције у будућности. Владајући блок угасио би еуфорију ДПС-а и добио стабилну власт како у Подгорици тако и у републици у наредне четири године. На послетку, одличан резултат ЗБЦГ коалиције добија свој пуни смисао само ако имају са ким, како у главном граду, тако и на републичком нивоу да сарађују и ако им се партнери не топе у процентима од избора до избора.
Извор: borba.me
