Панаотовић: Јоковић на потезу

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Bojan-Panaotovic-direktor-Kulturnog-centra-Novog-Sada-620x430

Иако данима слушамо о томе да је одлука коју СНП треба да донесе о уласку у мањинску владу екстремно тешка и ако се иста отеже, непристрасном посматрачу се намеће закључак да СНП ситуацију може учинити јасном и бистром и да постоји излазна, чак и победничка стратегија у сваком сценарију. Наиме, пред базу, гласаче СНП-а, па и све грађане који желе решавање питања које се не могу гурнути под тепих, ствари се могу поставити на следећи начин: уколико мањинска влада има амбиције да отпочне борбу против организованог криминала, уреди односе са СПЦ кроз потписивање Темељног уговора и приступи иницијативи Отворени Балкан, вреди начинити ризик и направити тај политички искорак.

Уколико је, међутим, идеја креатора мањинске владе да се ревитализује и рехабилитује ДПС, а да се „питања која деле друштво“ оставе за нека будућа времена, онда је извесно да је замисао да СНП треба да буде пуки декор и икебана будуће мањинске владе која ће махати чињеницом да је све красно јер је „и Србин потпредседник владе“. Улога фикуса односно, што је много страшније, маске и опсене иза које ће се половина Црне Горе гурати у изолацију и сегрегацију, у којој ће СПЦ и њени верници бити обесправљивани, веома је нездрава и донела би потпуни политички крах Јоковићу и његовој партији. Неки пажљиви читалац сигурно ће рећи да Абазовић и УРА могу да обећају потписивање Темељног уговора и улазак у Отворени Балкан, само да би намамили СНП у мањинску владу, а да после на дата обећања забораве. Тачно. У том случају, у првих, рецимо 90 дана рада те владе, СНП може да саопшти јавности да кључне ствари због којих је ступио у мањинску владу нису ни на помолу решавања и да напушта цео пројекат. Тиме би СНП избегао политичку смрт и оголио позицију УРЕ која би наставили стару праксу дискриминације православља и гетоизације Срба. Јоковић са сарадницима може да постави питање како то слушамо и аплаудирамо Ескобару када каже да треба одложити попис, а правимо се потпуно глуви и немушти када каже да је Отворени Балкан, не само пројекат који САД подржавају, већ је то и трећи стуб америчке политике на Балкану?

Отуда би СНП инсистирањем на ефикасном уласку у Отворени Балкан имао авангардну позицију када је реч о интересима који су сагласни са једном од најмоћнијих светских сила, а такође такав приступ подржавају и они које називамо просрпски оријентисанима. Наравно, Отворени Балкан би био од изузетне користи најпре за Црну Гору, посебно у светлу кретања туриста јер мањак препрека за путовања један је од кључних чинилаца када се одлучује о путовањима и последично трошењу новца. У последњих неколико дана све гласније чујемо да мањинска влада треба да настави евроатлантску агенду а да остави „питања која деле друштво“ за неку далеку будућност“ – читај за никад. УРА се не оглашава и не демантује овакве ставове. Ако је ситуација таква, Јоковић и СНП имају никад јаснију и бистрију ситуацију. Отворени Балкан, Темељни уговор и попис се неће решавати, а њихова улога је епизодна, то јест улога мечке којом ће се одвући пажња наивних( којих је све мање ако их уопште више и има).

Они који се залажу за то да се „питања која деле друштво“ одложе за далеку будућност, нису се залагали за одлагање референдума о независности који је жестоко делио друштво или за одлагање питања уласка Црне Горе у НАТО који је делио друштво у тој мери да је мањина била за улазак у НАТО, а већина против. Дакле, изгадња грађанског друштва, социјална стабилност, економски просперитет… не могу се градити гурањем половине једног друштва у меки апартхејд и третирањем истог као ниже касте. Грађанска хармонија и друштво које жели да се подичи високим степеном људских права, не остварује се тако што ћете једну верску заједницу држати у полуилегалном статусу и бескрајно избегавати да регулишете на правном нивоу њен статус док сте са осталим верским заједницама то питање одавно решили. Делује државнички и бриљантно када Абазовић јуче у Никшићу каже да је њихов основни циљ да се помире две Црне Горе.

Али помирење се не постиже рехабилитацијом и ревитализацијом ДПС-а уз истовремено и паралелно обесправљивање, гетоизацију и гушење права Срба. СНП и Јоковић имају пред собом прилику да поставе конкретне и орочене услове и циљеве као критеријуме за учешће у мањинској влади и да их ако исто спроведу историја упамти по великим делима или да презру и са гнушањем одбаце улогу декора и покривалице у влади која ће у најбољем случају изгубити још годину драгоцених дана, као што је изгубила и Kривокапићева.

Наравно, сувишно је и наглашавати да би по принципима парламентарне демократије, влада требало да буде састављена од странака победница на изборима укључив и странке националних мањина. Пошто се дати сценарио, по свему судећи, не може остварити, тезе из претходног текста односе се на сценарио који је тренутно најизвеснији.

 

Borba.me

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас