Пише: Бојан Панаотовић
Јутрос смо имали прилике да прочитамо да је у најновијим преговорима о формирању владе у Црној Гори мандатар Милојко Спајић понудио коалицији ЗБЦГ учешће у парламентарној већини у смислу мањинске подршке влади чију би окосницу чинио ПЕС а да заузврат ЗБЦГ заузме 40% мјеста у јавном сектору и позицију предсједника скупштине.
Свакако да би принципи парламентарне демократије у начелу налагали да коалиција ЗБЦГ буде један од кључних фактора нове владе, али имајући у виду сложене геополитичке околности у свијету и на Балкану као и зазор појединих чинилаца запада према НСД-у и ДНП-у, ваља трезвено и рационално закључити да је, уколико је тачно да оваква понуда постоји, она оптимална за ЗБЦГ у овом моменту.
Ова опција такође је добра и за Црну Гору јер ће допринијети грађанској стабилности и отклонити могуће процесе сегрегације и маргинализације Срба и Црногораца који се противе антисрпској политици.
Уколико би се једна оваква понуда одбила, врата би се широм отворила ДПС-у што би за српски фактор било веома лоше. Прва ствар која би могла да дође на дневни ред уколико влада буде зависила од ДПС-а јесте одлагање или опструкција пописа кроз специјални закон или неку другу политичко-правну активност.
Када је ријеч о Андрији Мандићу, мјесто предсједника скупштине била би круна једне успјешне и мукотрпне политичке каријере, награда као плод континуираног рада и претрпљених патњи, прогона, хапшења и стигматизације. На симболичкој равни, иако не би имали своје представнике у влади Срби би доживјели велику симболичку сатисфакцију јер би њихов представник суштински био други човјек у држави.
Сума сумарум, ако понуда о којој дио јавности говори постоји, она је солидна и садржи много више фактора у прилог прихватања него одбијања.
Извор: борба.ме
