Панаотовић: На старту трке ДФ и Мандић конкретни и убједљиви, конкуренција конфузна

panaotovic

Пише: Бојан Панаотовић, социолог, новинар и директор Културног центра Новог Сада

Ситуација на самом почетку политичке битке за позицију председника Црне Горе веома је чудна, мутна и конфузна. Наиме, једни су најавили своје кандидатуре, али никако да предају потписе, што указује на организационе и остале потешкоће, док други не могу да се одлуче у колико колона ће наступити, мада избори куцају на врата и долазе веома брзо. Ипак, можда је најчуднија позиција владајућег двојца УРА – СНП који, по свему судећи, неће ни имати свог кандидата, премда би, рецимо, Абазовић, Јоковић, др Владимир Павићевић и Ана Новаковић Ђуровић могли да буду добри кандидати.

Што се тиче најављених кандидатура Даниловића и Вукшића, у њима нема ништа спорно, мада је јасно да ће њихови домети, нарочито Вукшићеви, бити скромни. Изјавама о повлачењу независности *Косова и укидања санкција Русији, Даниловић је показао храброст коју ваља поздравити. Највеће оптерећење Вукшићу јесте Кривокапићева сенка у позадини, јер бирачи могу да очекују политику нечињења, притворности и клеветања ДФ-а, као што је изречена бесмислица о позајмици гласова Мандићу у првом кругу од стране ДПС-а – оног ДПС-а који континуирано тоне и мучи муку са опадањем бирачког тела на свим изборима. Такође, Кривокапићева сенка подсећа да за његовог вакта није потписан Темељни уговор, није изгласан Закон о попису, да је Отворени Балкан био лоша ствар, а да су Београд и Вучић ружни, прљави и зли.

Демократе свој дигнитет нарушавају просидбом Европе сад, која их упорно одбија, а онда и одуговлачењем са именом кандидата и предајом званичне кандидатуре, иако имају низ добрих кандидата (Бечић, Копривица, Шарановић…).

Спајић несумњиво може бити озбиљан кандидат за улазак у други круг, али је на самом почетку добио неколико оштрих и жестоких крошеа и аперката од стране Медојевића, и сада му предстоји излазак из нокдауна и пребацивање фокуса кампање на друге теме. На самом почетку чули смо да не треба улазити у Отворени Балкан, те преостаје да видимо хоће ли се кренути са нападима на Београд и Вучића и аутономашењем у вези са СПЦ, па да будемо начисто да и у том случају имамо неку врсту ДПС политике или продужетка политике Кривокапићеве владе дистанце и анимозитета према Србији. Спајића ваља подсетити да непристрасне бројке које су изнели туристички посленици неумољиво показују да и у зимској сезони гости из Србије заузимају прво место како у Колашину тако и другим местима. О лету да и не говоримо. Повећање плата и пензија је могуће уколико економија напредује, а у Црној Гори економија битно зависи од туризма.

Суверенистички блок одаје велику несигурност и конфузију на самом почетку предизборне утакмице. Ђукановић се нећка и премишља јер је пораз готово известан. Он би повукао знатно више бирача од Душка Марковића и Милице Пејановић Ђуришић, али би хомогенизовао и извукао, нарочито у другом кругу, све оне којима је доста тродеценијске владавине ДПС-а. Коњевићу је јасно да је ово последњи тренутак за одвезивање од политичког дављеника и зато инсистира на надстраначком кандидату. Када би успели да превазиђу србофобију и србомржњу, остану суверенисти и фокусирају се на социјалне и сличне теме, као што им и назив партије сугерише, уз срчаност Драгиње Вуксановић Станковић и Коњевићеву разложност могли би да догурају далеко на политичкој сцени Црне Горе. У противном ће се копрцати на полу екстремне деснице са вазда једноцифреним бројем гласова, а убудуће можда и у борби за цензус.

На самом почетку кампање ДФ делује озбиљно, организовано, конзистентно и убојито. Кандидовали су свог првог човека или првог међу једнакима, Андрију Мандића, који је својим вишедеценијским напорним радом, прегнућима и жртвом заслужио да буде кандидат. Почетни ударци по Спајићу показују да се кампањи приступа систематично и оштро. Мандић и ДФ су се доста склањали и пуштали другима да воде коло. Сада је тренутак да се покаже реална вредност самог лидера на политичком тржишту. Кључна ствар за Мандића у наредних четрдесетак дана јесте да западним центрима моћи стави до знања да његовом победом Црна Гора неће постати Путинов забран и да он неће водити политику напуштања НАТО-а и непријатељства према Западу. Предстојећи период треба да буде период отопљавања са кључним западним земљама. Такође, Мандићева кампања, осим према Србима, систематично мора бити усмеравана према мањинама и разочараним бирачима ДПС-а који не гаје мржњу према српском народу, Србији и Београду, а таквих је много. Представницима мањина ваља упућивати континуиране поруке да за њих победа кандидата ДФ-а на председничким изборима не представља ништа ризично нити лоше. Напротив, њихова права ће се још темељније поштовати и уважавати.

Izvor: borba.me

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас