Након што је Градска изборна комисија у Београду саопштила прелиминарне резултате јасно је да СНС и СПС имају 55 места, тачно половину мандата у градском парламенту и да остале партије ни теоретски не могу да формирају власт. Група грађана, “Ми глас из народа” са освојених 6 мандата нема дакле све кључеве за конституисање власти у престоници у својим рукама.
Имају два кључа, један је да остану при ставу да не желе ни са једнима ни са другима и тиме подрже мрцварење Београђана, велике трошкове, статус кво и успоравање развоја града или да направе неку врсту договора са владајућим странкама а који би подразумевао уважавање кључних програмских начела њихове групе грађана. Са 6% освојених гласова, свакако не можете остварити све своје замисли и идеале чак и када сте тас на ваги. Јасно је дакле да Несторовићева листа нема више маневарски простор да бира између Ђиласове опције и владајућих странака, већ само између губљења времена и нових избора с једне и коалиције са СНС и СПС с друге стране. Да нови избори новим снагама доносе по правилу раст и већи ниво успеха апсолутно није закономерност. Ко не верује нека погледа како су прошли Заветници и Двери на овим изборима а како на прошлим.
Но кључ анализе овог текста није у математици, сабирању и одузимању већ у разматрању факата о чему се заправо размишља, какве алтернативе у вредносном и политичком смислу су (биле) на столу пред др Несторовићем и његовим сарадницима. Др Зоран Радовановић пре две године у листу Данас износи следећи став:”Много је недвосмислених показатеља да Бранимир Несторовић ужива јаку подршку власти. Без такве заштите, не само да би давно изгубио лиценцу, већ би му следовала затворска казна због ширења дезинформација.” Овоје срж мишљења и светоназора према др Несторовићу који негују политичке снаге и медији око Драгана Ђиласа.
С друге стране ваљда доктор Несторовић није заборавио да је на предлог врха власти и позван у Кризни штаб за време корона вируса, а да је доцније и одликован од стране председника Вучића. Али, чак и да јесте заборавио, размотримо суштинска питања. Да ли се може држати еквидистанца и имати једнак став према онима који шајкачу презиру и стиде је се и оних који је поштују? Да ли су за доктора и његове сараднике исти они који би споменик Стефану Немањи ишчупали и преселили у Маринкову бару и они који су га поставили? Да ли су исти они који би не само прихватили Шолц – Макронов план беспоговорно или би као у бајци ставили мораторијум на исти годину дана, као да би им неко то дозволио, и они који су пред целим светом рекли да не прихватују столицу за Косово* у УН као и било какав облик фактичког признања?
Да ли могу бити исти они који и по докторовим речима припремају и раде на атмосфери и пракси Мајдана и они који се труде да очувају суверенитет Србије? Да ли се може држати подједнака дистанца према онима који су покретали резолуције о томе да је у Сребреници извршен геноцид и они који настоје да покажу пијетет према свим жртвама али и очувају углед народа и државе… Питања се могу низати у бескрај. Али једно је кључно хоће ли др Несторовић и његове колеге заиста држати будистичку еквидистанцу према онима који њих и њихове бираче презиру, исмевају и називају најпогрднијим именима и онима са којима објективно, могу да пронађу заједнички језик о многим важним питањима!
Извор: vojvodjanskevesti.rs