Премијер црногорске владе Дритан Абазовић, који филигрански прецизно и добро управља политичким процесима у екстремно тешким околностима, потпуно је у праву када заузима став да његова партија неће подржати скраћење мандата скупштини јер би наведено за исходиште имало превремене изборе који са крњим и инвалидним Уставним судом воде у непризнавање резултата избора од стране губитника (то ће по свим озбиљним сондажама бити ДПС са партнерима који не направе отклон од њихове политике), те сходно томе и кризи, продужетку статуса кво, па и ризицима од нереда, сукоба и тензија каквих смо се нагледали у Шавнику ове зиме. ДФ би требало да има у виду да свака комбинаторика са ДПС-ом може да води ка круњењу њиховог рејтинга и да том работом не постижу ништа осим што постоји могућност да руководиоци, директори и службеници – кадрови ДФ-а који су показали да умеју добро и честито да раде свој посао, у неким новим коалиционим аранжманима изгубе своје позиције. Проблем ДФ-а није у изборима, где ће они сасвим сигурно добро проћи, већ у имиџу ове политичке групације код западних земаља које кроје капу на Балкану! Ту треба поправљати ствари и пронаћи модус вивенди како да се очува српско становиште а да се знатно поправе односи са западним центрима моћи, најпре са САД. Иначе, каква вајда од нових избора ако поново моћна рука из сенке стави вето на улазак ДФ-а у владу, а то је сценарио који гледамо од августа 2020. Очигледно је да центри моћи толеришу битне људе ДФ-а на директорским позицијама које су веома често важније и од многих министарстава, прихватају градоначелнике важних градова из редова ДФ-а, као и то да је прекинута неформална забрана запошљавања Срба у јавном сектору која је важила у позној владавини ДПС-а. Ако реченом додамо да је потписан Темељни уговор са СПЦ и да је изгласан Закон о попису по стандардном обрасцу, објективно је у последње две године учињено изузетно много, како за грађане српске националности тако и за грађанске слободе у Црној Гори гледано у целини. Наравно да је спречавање лидера ДФ-а да учествују у владама недемократско и грозно, али од јадиковки немамо ништа. Потребно је пронаћи адекватне моделе да странци прихвате и ову ствар као што су, некад вољно, некад уз отпоре, прихватили многе друге чињенице и процесе. Дил са ДПС-ом да се скрати мандат и иде на изборе са крњим Уставним судом не доноси никакав бенефит, а носи много потенцијалних ризика. Договор у оквиру демократских снага, наравно, други је пар рукава.
Са Абазовићем ваља очувати добре односе и у будућности јер ће он, према свим расположивим сазнањима, играти важну улогу у политичком животу Црне Горе и убудуће. Такође, не заборавимо чињеницу да је он потписао Темељни уговор са СПЦ упркос томе што је било јасно да ће његова влада пасти, дочим је врли православац Кривокапић утекао из патријаршије без потписа управо у паничном страху да му влада не падне.
Напослетку, и данашња спремност да се стане иза министара Дамјановића и Ковача уз одлично подсећање на Ковачеву посету Поточарима, храбар је и прагматичан политички потез. Поређења ради, сетимо се како је Здравко свог министра Лепосавића муњевито пустио низ воду кад му се задрмала фотеља. Грех министра Лепосавића је био тај да није хтео јавно да призна да је цео један народ геноцидан. Нема злих, геноцидних, рђавих или добрих и племенитих народа – има само таквих људи и појединаца, парафразирајмо стару Јунгову истину!
Извор: војводјанскевести.рс
