Управо окончана посјета новоизбраног предсједника Црне Горе Јакова Милатовића Србији надилази уобичајене домете дипломатских постигнућа и резултата, оцијенио је социлог, новинар и директор Културног центра Новог Сада Бојан Панаотовић и додао да овдје по сриједи није био ход утабаним стазама, већ се кренуло из озбиљног минуса и са низом оптерећујућих фактора за које нису ни криви ни одговорни ни Милатовић ни Вучић.
Без обзира на низ нереалних очекивања које имају дјелови јавног спектра како у Србији тако и у Црној Гори, треба реално сагледати политичку реалност и одати предсједницима двеју држава признање за, на први поглед можда мале, али изузетно важне искораке које су начинили.
– Најпре, након година затегнутих односа, протеривања амбасадора Србије из Црне Горе, угрожавања егзистенције СПЦ у Црној Гори… имамо коначно посјету Београду предсједника Црне Горе која почиње и завршава се у крајње пријатељској атмосфери и из чијег се тона и укупног амбијента ишчитава да је ријеч о сусрету предсједника двије државе које су много више од сусједа и трговинских партнера. Црна Гора и Србија преплетене су савезништвима, крвним и династичким везама, историјом, традицијом, културом, језиком, вјером… Његошем, Пекићем, Кишом, Ђоковићем… и дух и тон сусрета двојице предсједника у великој мјери подсјетио је на ове, неумитне факте – истакао је Панаотовић.
Он је казао да нико није могао да очекује да Милатовић позове на повлачење признања тзв. Косова, јер да је тако говорио центри моћи би се постарали да никад ни не постане предс,едник.
– Оно што од њега очекује 60% грађана који су гласали за њега у другом кругу предсједничких избора, а и велики број оних који су гласали за друге опције или нису изашли на изборе, јесте ревитализација и радикално побољшање односа са Србијом. Милатовићу треба одати признање да се у овој фази одговорно односи према својим бирачима и према сопственим предизборним обећањима. Након Брисела, услиједила је посјета Београду и то је за похвалу. Полагање вијенца на Авали у знак сјећања на заједничке борбе Србије и Црне Горе кроз историју, такође је гест вреијдан пажње. Позив Столтенбергу да се током посете Црној Гори поклони и невино страдалима у Мурину је храбар и државнички потез – навео је Панаотовић.
Нагласио је да је консензус двојице предсједника да ваља хитно размијенити амбасадоре минимум од кога се мора почети, јер је апсурдно и ненормално да двије старе савезнице немају амбасадоре.
– Вучић, опрхван големим проблемима на Косову и Метохији, успио је да стави потпуни политички фокус на Милатовићеву посјету и да на сваки начин стави до знања да Србија истински поштује и уважава Црну Гору као и новог предсједника који српском фактору у Црној Гори, а и Србији приступа умногоме другачије од претходника. Такође, умио је ефикасно да одговори на питања чија је суштина вјечита замјена теза – указао је Панаотовић и додао:
– На послетку, бука и бијес око Светозара Маровића најприје одражава фрустрације оних у обје земље којима се не допада обострано приближавање. Јер, замислите колико граје око Маровића, а нико се не пита шта је са Маровићевим шефом? Па ако Маровићев шеф ужива у свим благодетима полупензионерског живота у својој држави, зашто Маровић не би имао своје мјесто под Сунцем у туробном избјеглиштву – закључио је Панаотовић.
Извор: borba.me
