ПАНАОТОВИЋ:“У ТОКУ ЈЕ ПОКУШАЈ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ОБОЈЕНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ КОЈИ ЋЕ СЕ ЗАВРШИТИ ФИЈАСКОМ“

panaotovic

Два језива масовна убиства над којима се сваки разуман човек згражава дошла су делу опозиције у Србији као кец на десетку и као идеалан шлагворт и одскочна даска за покретање антирежимских протеста чији циљ није само пуко свргавање СНС-а, већ побуна која би ли наликовала Мајдану и сличним догађајима а чији сценарио подразумева оружану побуну, линч, насиље, крвопролиће и одсуство било какве демократске процедуре. Да је идеја управо ово, јасно смо чули од многих опозиционих активиста а најупечатљивије од Јова Бакића и Милована Бркића. Можда је Бркић контроверзни новинар опскурног таблоида, али професор Бакић јамачно зна да „вијање по улицама“ значи линч и пораз владавине права и да ће се „јурење по улицама“ наставити те да они који сада буду јурили друге, кад дође време биће и сами јурени. Дакле, успостављањем принципа линча имаћемо стање дивљег запада у продуженом трајању. Свега овога дакако не би било да деструктивне снаге које призивају анархију и оружану побуну немају подршку појединих иностраних центара моћи којима апсолутно одговара расртзана, ослабљена и унутар себе сукобљена Србија како би се што брже и што лакше дошло до суштинског циља, а то је прихватање окупације и ампутације Косова и Метохије. Да је Вучић прихватио да Косово добије столицу у УН и признао независност јужне покрајине већ би био кандидат за Нобелову награду за мир, а мрачњацима са маргина попут Бркића и Бакића инострани центри моћи зачепили би уста тако да се не би чули ни видели у јавној сфери. Најновија теза дела опозиције је да је Вучић крив за два масакра којима смо сведочили, да треба окупити „пар десетина хиљда“ људи у неколико градова у земљи у којој живи шест милиона људи и у којој гласа три до четири милиона људи и силом преузети власт упркос вољи већине грађана Србије који мисле другачије. Заговорнике обојене револуције који деле фотографије са већим бројем присутних људи на протестима у односу на стварно стање што значи да је одзив мањи од жељеног, ваља подсетити да се у демократијама па чак и у „хибридним демократијама“ власт осваја и губи на изборима. Осведочени аутократа Мило Ђукановић, изгубио је изборе и тек тада је одступио са власти. Тристо хиљадима грађана Црне Горе на улицама током литија није га понукало да преда власт, напротив. Његов политички отац Слободан Милошевић прво је изгубио изборе 24. септембра, покушао да манипулише изборним резултатима и тек онда је дошло до протеста… И тако даље, примера је на претек. У нашем случају имамо покушај преузимања власти „пушкама и вијањем по улицама“ УПРКОС изборним резултатима што нема везе са демократијом и народним незадовољством већ са настојањем да се преузме власт по сваку цену не марећи за последице. Најновији напади на патријарха Порфирија због објављивања дела његовог говора у који се учитава напад на жене и мржња према слабијем полу део је исте агенде – да се сви кључни ауторитети у друштву прикажу ружним прљавим и злим – председник, патријарх… па и сама држава која је оличење и извор зла те би оружана побуна и насиље били само нужна и неопходна ствар. Насупрот овим групацијама и тежњама налази се пристојна, демократска, здрава и већинска Србија која је највећа брана деструктвним плановима и тенденцијама. Она је највећа брана суманутости и покушајима да се трагедије злоупотребе за најприземниј политичке циљеве. Ипак да би се текућа обојена револуција у покушају завршила фијаском што је најизгледније, већинска, нормална Србија не сме да остане нема, тиха и пасивна, већ да достајанственим, мирним али одлучним ангажманом стави до знања деструктивним снагама да им неће предати државу на тацни. После те предаје уследила би капитулација када је реч о Косову и Метохији, Пинк и Хепи не би били укинути јер их нису укинули од 2000. до 2012. док су били на власти, напротив похрлили су на исте 6. октобра 2000. Ријалити програми не би били укинути јер их нису укинули док су били на власти,напротив довели су их они у виду Великог брата на, тада, њихову кључну телевизију Б92. Косово не би вратили у састав Србије, напротив, били су неми приликом погрома Срба и паљења цркава и сагласили су се са премештањем решавања косовског питања из УН у ЕУ што је камен о врату због кога се давимо и данас… Дакле, имамо конкретно историјско искуство и аргументе да не би било ништа боље, напротив.

Извор: vojvodjanskevesti.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас